Резиме Сократове апологије

Тхе Сократово извињење је дело које је написао Платон који се састоји од дијалога који чини Сократ у суђењу на које је изведен оптужен да не верује ни у једног бога, да је најслабији аргумент претворио у најјачи, да је вешт беседник и да корумпира омладину.
Сократ започиње своју одбрану обраћајући се пороти и свим Атињанима, уверавајући да ће занемарити утисак да оно што је рекао његов тужиоци, напустио је садашњост и затражио да му се дозволи да покаже да ништа није речено стварност.
Сократ Јасно је рекао да неће користити сложене речи или лепе говоре да их убеди да га ослободе, бранећи пре свега истину и правду.
Прва оптужба да је, Сократ, зауставља се на анализи искусног говорника, уверавајући да ако њихови тужиоци буду говорник који се држи истине треба бити вешт говорник, тада не би имао недоумица да прихвати да је говорник, али никада у оном смислу у коме би то учинили његови тужиоци. Су.
Јасно рекавши како ће се бранити, Сократ Наставио је да се присећа првих оптужби чији је био жртва, оптужби које су изградиле лошу репутацију коју је имао пре многих присутни, који су чули те гласине док су били само деца или адолесценти, узраста у којем је човек више којим се може манипулисати.

Сократ Наставио је класификовати своје тужиоце на старе и недавне и затражио је да му се дозволи да почне оповргавањем оптужби старијих Тако је започео одбрану оптужбе која је тврдила да је најслабији аргумент могао претворити у врло јак и рекао да о томе не зна мало или ништа та питања и изазивам публику да сазна о чему је говорио и представи резултате свог истраживања да верификује шта говори истина.

Сократ наставио са својим монологом уверавајући да није попут софиста, да не лута улицама с намером да образујте људе или наплаћујте за размену њиховог знања и да иако му је било лепо што постоји неко коме је посветио свој живот подучавати и фасцинирати становнике свих градова кроз које су пролазили, али он није био један од њих, није тражио новац или захвалност ни од кога.

Сократ наставио да уверава да је зачинска мудрост коју је поседовала била та која је довела бескрајне оптужбе толико далеко од стварности, али да је његова мудрост била у потпуности човече.

Почео је да износи причу у којој се његов пријатељ Черефон појавио пред Делфијским пророчиштем и испитивао га да ли на свету постоји други човек мудрији од Сократ а Орацле је одговорио да не, није било никога мудријег од њега, сазнавши за то, Сократ је преузео задатак да открије шта бог жели рецимо с тим и започели смо тако што смо приступили свим оним људима које су други сматрали, и они сами, мудраци, први су били политичари, тамо, Сократ Открио је да они који су тврдили да су мудри и препознати као такви, заправо нису, да се хвале нечим што нису и дајући им до знања, зарадио је непријатељство многих.

Кад је завршио са политичарима, отишао је тамо где су се песници, а касније и занатлије, обојица историја поновили, као и Политичари, песници и занатлије за које се претпостављало да су мудрији него што су заиста били, веровали су да знајући и знајући како да раде своје професије, веровали су да знају све, у свим стварима, нешто што је Сократ сматрао нескладним и прикрило свако знање које је могло свој.

После те истраге, Сократ створио је бескрајне непријатеље, али открио је да бог говори истину, да је мудрији од свих њих, јер је могао да препозна да је истина да ништа не зна.

Разјасњујући горе наведено, Сократ Наставио је да се брани од оптужбе Мелетоса, који је то тврдио Сократ корумпирао омладину не препознајући богове града, и да би то учинио, Сократ затражио да сам Мелетос, који је увек одбијао дијалог са њим, одговори на нека питања, одговори које је дао Мелетос довели су до Сократ да закључи да није он корумпирао младе и да је то учинио нехотице, па је успео да верификује да је Мелетос погрешио или лагао у том погледу.

Што се тиче неверовања у богове града, Умири седоказано је да веровање у геније и божанства значи веровање у богове.

Сократ проглашен је кривим и уверавали су га да се не боји смрти, да ће у ствари радије умрети него живети, а да неће моћи учинити оно због чега су га богови тамо поставили; Сократ је до последњег тренутка бранио да је праведан човек и да више воли да плати најгоре казне пре него што је био неверан својим мислима.