Помоћне науке историје

Са писаном речју, историја је почела да се пише, а са временом су и друге науке морале да је проучавају: помоћне науке историје. Састоје се од низа постојећих и изведених наука које имају функцију да помогну јаснијем прикупљању информација о томе шта се догодило и његовом значају.

Ове науке се могу наћи имплицитно и јасно резимирати.

Помоћне науке историје су:

Помоћне науке историје могу бити две врсте:

Самосталне помоћне науке:

1. Они који имају своје циљеве, које можемо назвати независним, али чији су извештаји драгоцени за историју.

2. Они који су на одређени начин, науке створене да служе директно Историји и које се могу назвати њој подређенима.

Међу главним независним помоћним наукама историје налазимо следеће:

до) Географија.- Проучавајте Земљу и да је од огромне вредности проценити на којим су се местима развила људска друштва и какав је могући утицај на њих имало физичко окружење;

б) Хронологија.- Његова сврха је да поправи поделе времена, редослед датума и догађаја, како би их правилно систематизовао. Интерес ове науке и географије је такав да су их назвали „очима историје“.

ц) Аркеологија.- Његова сврха је проучавање остатака (споменика, оружја, намештаја итд.) Најстаријих цивилизација.

д) Етнологија.- Проучите шта се односи на карактеристике људских раса.

и) Геологија.- Истражите облик земље и трансформације које је земаљска кора претрпела до данас.

Ф) Лингвистика.- Ко истражује различите језике и њихове односе.

г) Антропологија.- Ко проучава човека.

х) Палеонтологија.- који проучава фосилне остатке (људи, животиња; итд.)

и) Такође можемо укључити, иако у мањој мери, друге гране знања како:
Друштвене науке (социологија, економија, право, итд.); Биологија, психологија и други.

Зависне помоћне науке:

У овој другој категорији, односно оној наука које су створене у служби Историје, и које се из тог разлога могу назвати подређеним, налазимо:

1.- Палеографија.- Намењен проучавању древних списа и знакова.

2.- Нумизматика.- Ко проучава старе новчиће и медаље.

3.- Епиграфија.- Ко проучава натписе.

4.- Библиографија.- Да се ​​односи на познавање књига и кодекса.

5.- Архивологија или архивономија.- То омогућава знање о формирању архива.

6.- Сигилографија.- То помаже да се знају марке које су се и које су се и раније користиле за легализацију докумената или за њихову легализацију.

7.- Дипломатски.- Тиме се верификују и проучавају стари документи или дипломе и њихова аутентичност.