Карактеристике оперативних система

Оперативни систем је програм упутстава (софтвер) који омогућава интеракцију између корисника и физичких елемената машине (хардвер). Иако је познат углавном као систем за интеракцију рачунара, користи се и у другим уређајима као што су Банкомати, мобилни телефони, радио станице и дигитални телевизори и сви уређаји који имају системе интеракције и складиште, попут алатних машина, разбоја, а однедавно и аутомобила, фрижидера, машина за прање веша или пећи микроталасна.

Оперативни систем се састоји од управљања И / О сигналима (улазним и излазним сигналима), који дозвољавају да се приликом извођења одређене операције (улазни сигнал) увек добија исти резултат (улазни сигнал излаз). Ова врста упутства већ је постигнута са Јакард разбојима, у којима је улазно упутство било цртање програмирано у картици, оперативни систем је могао да тумачи рупе на картици у ткању потки које су прослеђене машини за разбој (сигнал излаз). Током 20. века исти систем је уведен у прве рачунаре (ениац и ИБМ 360) истим системом бушених карата.

Стварањем транзистора, а касније интегрисаног кола и микропроцесора створен је комуникациони језик назван асемблер, који чини језгро оперативног система (језгра) и који управља улазним и излазним сигналима подаци. Кернел заузврат управља физичким ресурсима, који се називају хардвером, са другим пакетима инструкција направљеним на другим језицима, а који су познати као програми, пакети или софтвер.

Један од ових додатних програма оперативном систему је програм за визуелизацију или програм интерфејса, који омогућава управљање путем екрана и других периферних уређаја (миш, тастатура) улазним и излазним процесима подаци. Од стварања окружења графичког интерфејса, оперативни систем се назива програм који Инсталира се првенствено у уређај и омогућава И / О интеракцију, као и складиштење подаци.

Карактеристике оперативних система:

Оперативни системи контролишу однос улазних сигнала да би увек добили исте излазне сигнале, а тиме и увек постижу исте резултате.

Оперативни системи су подељени на графичке и текстуалне. Први системи су имали интерфејс за текстуални тип, у којем је екран приказивао само текстуалне знакове. Главни оперативни системи текстуалног типа били су ИБМ-ДОС, МС-ДОС, АМИГА и Цоммодоре.

Графички оперативни системи омогућавају ефикаснији рад уређаја који га користи и којој је доступан преко показивачког уређаја (миша или додирне табле) или путем система додирните. Први системи ове врсте били су Мац ОС и Виндовс.

Мешовити оперативни системи комбинују ГУИ (графички кориснички интерфејс) и текстуалне функције. Систем који представља овај режим је Линук.

Сви оперативни системи омогућавају кориснику да користи низ програмираних упутстава (програма или софтвера) да бисте добили нови процес наставе или постигли физички резултат, у било ком од периферних елемената система хардвер.

Задужен је за управљање ресурсима у систему, попут меморије, или доступност обраде током различитих операција које извршава процесор рачунар.

Омогућава кориснику интеракцију са рачунаром путем различитих наредби, које оперативни систем тумачи. Команде попут копирања, лепљења или брисања, што се врши путем текстуалних и графичких интерфејса који су видљиви захваљујући на екран и имате могућност да њиме манипулишете захваљујући различитом периферном хардверу као што су миш, тастатура и други.

Имају посебност у томе што, ако је посредник између корисника и хардвера, олакшава му приступ различитим подацима, и омогућава извршавање различитих операција помоћу различитих команди које се уносе на различите начине (тастатура, миш, одређене тастере на различитим уређајима), што олакшава његову употребу, било да се ради о рачунару, мобилном телефону, микроталасној пећници или друго.

Оперативни системи имају могућност омогућавања интеракције са различитим уређајима путем директних команди, као у једноставним оперативним системима који се користе у банкоматима аутоматски, фрижидери, аутомобили или микроталасне пећнице, у којима су команде једноставне и практичне у употреби, што даје велику погодност за употребу у тој врсти апарати.

Могу постојати различите верзије оперативног система које се дистрибуирају истовремено, било за посебну врсту услуга које морају да пружају на рачунару. утврдили су, као у случају Виндовс 2000 и Виндовс 2000 сервера, да иако су слични системи, имају посебне карактеристике за своје функције додељен.

Оперативни системи имају карактеристику прогресивности у еволуцији да би се побољшали и прилагодити се новим потребама и ситуацијама, (бољи хардвер, поправке система, исправке итд.).

Већина оперативних система који постоје на тржишту су системи који се називају власничким и они су за њихову употребу захтевају плаћање лиценце или дозволе од власника, и није дозвољено да их врши измене јер је то заштићено правима Аутор.

Оперативни систем који се слободно дистрибуира и може се мењати је Линук систем. Постоје многе варијанте овог система које се називају дистрибуције, а које задржавају карактеристике бесплатне дистрибуције и отворени извор: ОпенСУСЕ, Дебиан, Гуадалинек, Ултео, Убунту, Кубунту, Едубунту, НевСенсе, Иопер, Вида Линук, Ред Хат, НимблеКс итд.