Карактеристике киселина и база

Они су позвани као базе И. киселине хемикалијама које се налазе у природи, а које је човек научио да користи током читавог времена векова, долазећи да га користе у свом свакодневном животу, како за различите процесе, тако и за припрему храна.

Базе.- Сматра се хемијским базним супстанцама које могу да обезбеде електроне, као и да их ухвате Супстанце имају Пх већи од 7 и када се помешају са неким киселинама, производе соли које имају низ арома карактеристична.

Киселине.- Киселине су супстанце које имају високу концентрацију јона водоника, ова класификација Заснован је на чињеници да је нормални пХ у води 7 и узима се у обзир свако једињење са пХ нижим од овог мерења киселина.

Карактеристике киселина и база:

1.- Класификација.- Разлика између киселине и базе је кроз класификацију која се добија бројем јона који садржи, што је чини одређују кроз ниво пХ, мере се различите постојеће хемикалије како би се утврдило да ли припадају киселинама или супстанцама алкално, користећи пХ скалу, (ова скала одређује киселост или алкалност хемијске супстанце, мерећи концентрацију хидронијумових јона у супстанца која се мери и која има почетну тачку скале вода, чија киселост или алкалност одговара 7, на овој скали, која је одређена као неутралан). На основу ове мере воде (7 = неутрално), супстанце које имају одређени број узимају се као базе или лужине. веће од 7 на овој скали и као киселе супстанце супстанцама које имају број мањи од 7 на овој скали иста скала.

2.- Неутрализација.- Једна од карактеристика киселина и база је да се они хемијски комбинују, па се киселине могу неутралисати употребом база.

Карактеристике база:

1.- Основе.- Ове супстанце имају пХ већи од 7, што значи да се оне које су на маргини већој од 7 и које достижу 14 сматрају базама.

Алкални и земноалкални метали састоје се од елемената као што су магнезијум, калцијум, калијум или натријум и врло су растворљиви у води, формирајући супстанце сапунасте конзистенције.

2.- Апсорбују протоне.- Основне или алкалне супстанце се придружују или апсорбују протоне који су слободни у раствору, за разлику од киселина које имају супротан ефекат, односно ослобађање протона.

3.- Метали и алкалне супстанце.- Конзистентност и каустична својства, када се растворе у води, попримају сапуницу, што олакшава клизање кроз кожу, једно је од разлози због којих су се основне супстанце од давнина користиле за чишћење производа, заједно са неким другим својствима, попут растварања супстанци органске супстанце попут прљавштине која се уклања прањем одеће или купањем или одчепљењем цеви помоћу каустичне соде, ниво каустичности зависи од Специфична супстанца, на пример капсин садржан у биљкама као што је чили, је надражујућа каустична супстанца која изазива осећај свраба када се једе, Генерално није опасно, с друге стране, многе друге базе су опасне јер производе хемијске опекотине када дођу у контакт са кожом или у случајевима соли прашина приликом удисања.

4.- Алкални укус.- Велика разноликост супстанци које се зову базе имају алкални укус сличан укусу сапуна или су горки.

5Промени боју лакмус папира.- Алкалне супстанце или базе када дођу у додир са иридесцентним папиром мењају боју од овог до зеленкасто плавих тонова, плава обојеност се повећава како имају виши пХ.

6.- Појављују се у три стања материје.- Они су у чврстом стању, у течним растворима и у облику гасова као што је хлорни гас.

7.- Неки примери основа:

Калцијум оксид, калијум хидроксид, уобичајена сол, каустична сода, капсин, киселина

• Алуминијум хидроксид
• Баријум хидроксид
• Калцијум хидроксид
• Бакар хидроксид
• Гвожђе хидроксид
• Магнезијум хидроксид
• Калијум хидроксид
• Натријум хидроксид
• Титан хидроксид
• Цинк хидроксид.

Карактеристике киселина:

7.- Отпуштање протона.- Киселине реагују ослобађањем протона у раствор у коме је киселина растворена. У минералним киселинама водоник тежи да се комбинује са металима и металоидима, док хидрациди настају спајањем водоника са неметалним минералима и сумпором.

8.- Киселост или киселински укус.- Када се тестирају, имају зачињен или киселкаст укус (такозвани „киселински укус“), чији су примери киселина цитрусно воће лимуна, поморанџе, грејпа, чили папричице, мандарине и гуаве, као и аскорбинска киселина (витамин Ц).

9.- Корозивни су.- Киселине електрохемијски нападају различите супстанце на такав начин да их нагризају, на пример сумпорна киселина која делује кородирајуће разне супстанце, укључујући широк спектар органских и неорганских супстанци, као што је случај са већином метала.

10.- Појављују се у три стања материје.- Углавном су у течном и гасовитом стању, иако се могу наћи у чврстом стању, као што је случај са бензоевом киселином.

11.- Масна конзистенција.- И органске и неорганске киселине имају карактеристичну масну конзистенцију.

12.- Мењају боју лакмус-папира.- Киселине реагују са лакмусовим папиром променом његове боје у црвенкасту, наранџасту или магента нијансу, у зависности од пХ киселине која се мери.

Неки примери киселина:

• Ацетилсалицилни
• Сирћетна киселина
• Бромоводична киселина ХБр
• Угљена киселина Х2ЦО3
• Хлорова киселина ХЦЛО3
• Хлорна киселина ХЦлО2
• Флуороводонична киселина ХФ
• Флуорна киселина ХФО3
• Флуорозна киселина ХФО2
• Хипоцхлороус Ацид ХЦлО
• Хипофлуоро киселина ХФО
• Азотна киселина ХНО3
• Азотна киселина ХНО2
• Перхлорна киселина ХЦлО4
• Перфлуорна киселина ХФО4
• Водоник-сулфид Х2С
• Сумпорна киселина Х2СО4
• Сумпорна киселина Х2СО3
• Мравља киселина
• Сумпорна киселина