Употреба и злоупотреба скраћеница

Према академској дефиницији, акроним (на латинском је реч у множини која значи „фигуре“ или „скраћенице“) је почетно слово које Користи се као скраћеница речи, а такође и ознака или назив који се формира са почетним словима од неколико речи.
Д. (поклон), Е. (исток), В.С. (Ваша част), С.А. (Друштво са ограниченом одговорношћу), О.Е.А. (Организација америчких држава), У.С.С.Р. (Савез совјетских социјалистичких република), П.Р.И. (Меч Институтионал Револутионари), У.Н.А.М. (Национални аутономни универзитет у Мексику), Ф.Б.И. (Федерални биро за истраге), А.Л.А.Л.Ц. (Латиноамеричко удружење слободних Цоммерце), О.П.Е.П. (Организација земаља извозница нафте), С.Е.Л.А. (Латинскоамерички економски систем), Ц.Е.Е. (Европска економска заједница) итд.
Што се тиче интерпункције скраћеница, потребно је појаснити да, иако норма утврђује да „на крају скраћеница морате ставити тачку“, обичај - углавном новинарска - генерализовала је сузбијање ових тачака, посебно када слова чине изражене групе као речи: ПРл, УНАМ, ОПЕЦ, СЕЛА... Пре овог потпуног елиминисања бодова постојала је средња фаза у којој је сачувана само завршна тачка скраћенице: ПРЛ, УНАМ., ОПЕЦ., СЕЛА. Укратко, употреба тачака у акронимима од неколико слова еволуирала је на следећи начин: прво је тачка стављена након сваког великог слова, као скраћеница; касније се читав сет сматрао скраћеницом и ставио јој се завршни период; коначно, елиминисане су све интерпункције, с обзиром на то да услов скраћенице произлази из писања великим словима. Али постоје они који иду даље у поједностављивању правописа и користе само почетно велико слово, као да је то једноставно властито име: Унесцо, Уницеф, Фао... (Ова употреба се не препоручује, јер скрива вишеструко формирање оних који су заправо скупови, а не термини).

Скраћеница је језички феномен типичан за наше време. Сваког дана му се продужава радни однос. С тим у вези, писац Енрикуе Банцхс коментарише: „Истовремено се шири у свим друштвеним слојевима и тежи да постане кључни лексикон, комплементаран са уобичајеним језиком“.
Иако употреба акронима одговара на врло тренутну потребу за „језичком економијом“, њихова злоупотреба или неселективна употреба повлачи за собом опасност, истакнут од стране Банцхс:
Дешава се да не мали број оних који их користе занемарују или чак заборављају матичне речи скраћеница.
Већина скраћеница користи се само у земљи и немају никакво значење изван ње. На тај начин што су, тако неразумљиви, ови национални или регионални акроними, све бројнији, елемент раздвајања или неразумевања међу народима истог језика који комуницирају путем штампе или књига.
На врло посебном стању ових речи које су упадале у израз на алармантан начин због свог све већег броја, поменути аутор истиче:
Пре свега, то више нису акроними. У употреби су идентична властитим именима. Али они се опиру неким граматичким правилима, на пример, несрећи бројева. Они су неологизми, а нису, јер неологизам не долази ниоткуда, има неки корен, чак и у страном језику. Они не одговарају природи било ког језика, а ипак се слажу са оном свих, до те мере да не могу бити жигосани као варварски, а по изгледу су и брутални. Они нису технички изрази,.. Створена је једног дана, изненада, индивидуалном инвентивношћу, а следећег дана постају неопходна.
Изведене и сложене речи потичу од акронима - претворених у властита имена -: генерички гласови разумљиви онима који знају значење својих родитеља. Тако су из ПРИ рођени врло значајни појмови у Мексику, као што су ПРИ, анти-ПРИ, ПРИ; ЦЦТ (Општа конфедерација радника), цегетисмо, цегетеар, цегетиста, процегетиста; ОНУ (Организација Уједињених нација), унисм, итд.
И скраћенице и такозване фигуре (комбинације настале не само словима, већ и почетним слогима речи, као што је ЦОНАЦИТ = Национални савет за науку и технологију; БАНФОЦО = Банка за комерцијални развој; ФАНАЦАЛ = Национална фабрика обуће; АИ.ПРО = Савез за напредак) су све бројнији, због њихове погодности синтезе. Користе се за означавање јавних и приватних институција, заштитних знакова, трговачких имена, наслова публикација, конвенционалних фраза и имена познатих особа.
Када се користи ова врста лингвистичке „ултраконвенције“, погодно је проценити обим њене разумљивост, да би могла да испуни своју комуникативну мисију: мора се размотрити ако им треба одговарајућа појашњење. Најчешћа ствар - осим случајева очигледног разумевања - је разјаснити појмове први пут када се користе у тексту.