Пример Далтоновог закона

Енглески научник Џон Далтон (1766-1844) био је физичар и хемичар који је много допринео компресији и класификацији елемената и хемикалија. Међу његовим главним доприносима је први модел представљања атома и једињења кроз графички приказ. Такође је формулисао такозвани „Закон вишеструких пропорција“ познат и као Далтонов закон.

О хемијским комбинацијама, Лоуис Проуст (1754-1826) формулисао је „Закон константних пропорција“, у којем сакупља запажање да се хемикалије увек комбинују у истом пропорцији да би произвеле иста једињења. Односно, ако се водоник и кисеоник комбинују, увек ће се комбиновати у истим размерама, дајући воду. Међутим, овај закон није објаснио како постоје различита једињења која се састоје од истих супстанци.

Далтон је својом атомском теоријом схватио да када се споје неке једноставне супстанце, то могу производе се различита једињења и да количине једне од супстанци варирају пропорционално једноставно.

Далтонов закон је наведен овако: Тежине елемента који се спајају са истом количином другог и формирају различита хемијска једињења варирају у зависности од врло једноставног односа

.

То значи да ако знамо како се супстанце комбинују у једноставним размерама, а количина једне од супстанци остаје константна, а друге супстанцу коју стављамо у једноставан однос, као однос 2, 3 или 4 у односу на првобитни однос, у сваком случају ћемо добити супстанцу различит. То се дешава на пример када се комбинују фосфор, водоник и кисеоник.

Ако комбинујемо 1 запремину фосфора, 3 запреке водоника и 2 запремине кисеоника, добићемо хипофосфорну киселину:

П + 3Х + 2О -> ПО₂Х.₃

Ако у претходној реакцији променимо само кисеоник у једноставном омјеру 2, добићемо фосфорну киселину:

П + 3Х + 4О -> ПО₄Х.₃

Мора се узети у обзир да у то време концепт атомске валенције још није био познат, па није се тачно знало зашто се неке супстанце могу комбиновати у променљивим пропорцијама и друге не.

Пример Далтоновог закона

Као пример Далтоновог закона, као референцу узећемо комбинације азота (Н) и кисеоника (О).

Када се комбинују у истом омјеру, односно један по један, добићемо азотни оксид:

Н + О -> НЕ

Ако задржимо запремину азота константном и променимо кисеоник за 2, добићемо азот пероксид:

Н + 2О -> НЕ₂

Ако на основу азотног оксида сада одржавамо кисеоник константним и променимо запремину азота за 2, добићемо азот-оксид:

2Н + О -> Н.₂ИЛИ

Ако вам је чланак био користан, не заборавите да нам дате +1.