Град и медији, имагинарији спектакла и учешћа

Мексико Сити се користи као текст у овој студији, јер овај назив "Мексико" укључује многа значења у зависности од многих и социјалне и политичке ситуације, у питању медија може се рећи да они имају много везе са начином разумевања града Мексико.

За многе људе град је место у којем живите и радите да бисте имали место у друштву. Многи људи долазе у град јер верују да ће овде имати бољи животни стандард, али други одлазе у иностранство у исте сврхе. У овом поглављу помињу се различити фактори због којих овај град постаје разумљив, фактори који су сумирани у медијима, односно медији чине град на одређени начин. Град је подељен на друштвене слојеве, у различитим интересима, јер је сваки појединац различит и тражи људе сличне њему да живе у заједници.

Медији у извесном смислу чине исто, јер је сваки медиј намењен различитим друштвеним слојевима. Почнимо са штампом, у Мексико Ситију постоје различите новине, свака има одређени тренд и намењена је различитим људима, а то се поистовећује са одређеним новинарским тенденцијама, исто се дешава са радиом, јер са различитим станицама хватају различито јавно. То има везе са јавним и приватним, то јест, постоји неколико ствари у којима сви уживамо, само што на различите начине и којих има неколико трендови, ово је случај са музиком и плесом, јер је музика средство комуникације, начин осећања поистовећен са нечим што жели реци нешто. Кроз песме и плесове, град показује своју биографију и музику, своју заједничку историју. „Медији праве одређене песме и игре нечим важним, нечим што их идентификује са самим градом и Мексиканцима. Музика је пример који објашњава шта је јавно, а шта постаје приватно, јер се то временом догодило захваљујући медијима забаве нешто лакше, јер се раније музика чула на отвореним местима где су људи живели заједно на радостан начин и изводили их неке интеракције, сада овај начин забаве и олакшања имамо у аутомобилу или на приватнији начин као што је чувени „валкман“ или „Дискман“.

То се није догодило само у музичком смислу, то се дешава и са местима широм града, са играма итд. пошто мало по мало знамо мање о читавом универзуму који може бити град. То је као на јавним местима, град није само зоцало и тржни центар, место окупљања није само у Ангел де ла Индепенденциа у фудбалском финалу. Они објављују нешто јавно, нешто што је приватизовало, не влада, већ сами људи који преко медија праве одређене стереотипе. Свако прави избор да створи, како каже књига, „вештачки рај“. Можда је то због чињенице да, на пример, телевизија не приказује све онако како јесте и у основи ствара урбану напетост која нагони грађане да одређену терапију потраже у нечему приватном. У последње време када гледамо вести, видимо само скандалозне, или површне, попут чувених маршева, на које се медији само ослањају помињу саобраћај који они могу да изазову и нелагоду грађана, не заустављају се да би анализирали узроке ове. Оно што се може приметити је да је овај град свакодневно мање усељив, јер су људи све више под утицајем и мање слушани.