Концепт у дефиницији АБЦ

Ко још, ко мање, сви смо гледали филмове у којима долази до сукоба у сајбер простору, ономе што називамо сајбер ратом. Али да ли бисмо могли да га дефинишемо изван целулоида, у стварном свету?

Сајбер рат је она ненаоружана конфронтација која се решава искључиво технолошким каналима, рачунарима или другим електронским системима повезаним у мрежу. Тренутно се подразумева да се одвија преко Интернета.

То је, дакле, сукоб у почетак бескрвне, у којима су жртве подаци и системи непријатеља, иако је у зависности од извршених акција могуће изазвати смртне случајеве.

Тако би, на пример, било изводљиво контрола нуклеарна електрана земља непријатеља и присиљавају своје реакторе док не изазову експлозију, са последичним бројем жртава.

Сајбер рат може бити део конвенционалног рата или засебни сукоб и није изричито повезан са оружаном конфронтацијом. Можемо ли сада да разговарамо о сајбер рату? Вероватно не.

Барем не отворен, мада је било инцидената који се могу описати као пола пута између дела цибер рата и цибер шпијунаже.

Случај је црв 2010 Стукнет рачунарски програм, дизајниран за напад на одређену врсту центрифуге за производња обогаћеног уранијума који је Иран поседовао и на тај начин саботира његову могућу производњу цепљивог материјала за атомске бомбе.

Сматра се да је речено злонамерних програма је створила нека америчка владина агенција као облик сајбер ратовања како би спречила Иран да се развије нуклеарно оружје, али или то није доказано, или се није желело доказати, или није прихваћено јавно.

Још један случај се догодио 2007. године са нападима руских хакера на естонске мрежне инфраструктуре. Теоретски, ови хакери су деловали самостално, али постоји струја мишљење већину која их повезује са Кремљем, мада до данас ништа с тим у вези није једногласно прихваћено.

Циљеви цибер рата су и важни војни системи и цивилни објекти који су повезани на исту мрежу као и мрежа нападача. Ова мрежа је данас Интернет.

Постоје и други начини напада на инфраструктуре потпуно или делимично одвојени од мреже мрежа, као што је, на пример, увођење рачунарских патогена на физичке медије попут пендривес.

Експеримент спроведен у близини осетљивих објеката показује да је већина запослених склона повезивању привезак који је пронађен на поду паркиралишта до система високе безбедности како би се видели њихови садржај.

Међу инфраструктурама које могу постати мета сајбер напада имамо, између осталих, базе непријатељске војске и командни системи попут оних које користе копнене, ваздушне или поморске снаге, комуникације или снабдевање енергична.

Не смемо бркати кибер рат са електронским ратовањем.

Ово последње је оно које се вежба на бојном пољу конвенционални и као део а оружани сукоб конвенционални, да би изазвали поремећај у електронским системима који су уграђени и који се користе у возилима и војницима модерне војске, с циљем да им прекину комуникацију и оставе их без могућности коришћења напредних система помоћи.

Такође на одређени начин можемо дефинисати акте сајбер рата, нападе приватних група, попут Анонимуса, који нису део политике државе или владе, али изводе нападе сличне начину на који а војска.

У том смислу, сајбер рат могу изводити приватни субјекти који имају ресурса и мотивација.

Фотолиа пхотос: Висионс-АД / Алексеј Банних

Теме у Цибервар-у