Концепт у дефиницији АБЦ

У својој најопштијој употреби реч смештај односи се на акције и ефекта смештања нечега или смештања себе на одређено место, било зато што би требало да буде тамо или зато што се испоставило да је најудобније.

У међувремену, реч смештај такође има и друге референце у одређеним контекстима као што су тхе психологије и физиологија.

Тхе Швајцарски психолог Јеан Пиагет, познат по студијама и закључцима о детињство, интелигенција и развијати сазнајни именован речју смештај једном од основни процеси, су две, укључени у когнитивни развој клинци. Такође се може чинити да се назива прилагођавање.

Као што је објаснио Пиагет, прилагођавањем, појединац ће модификовати своје постојеће менталне шеме како би укључио нове концепте у своју когнитивну структуру. Ова ситуација је могућа стварањем нове шема или модификовањем постојеће шеме како би се уступило место новом елементу. На пример, сматра се квалитативном модификацијом шеме.

Други процес се назива асимилација и подразумева начин на који појединци додају нове елементе у своје менталне шеме. Главна разлика у односу на претходну је та што неће бити смештаја других елемената у шему, већ улазак нових.

С друге стране, у физиологији То се зове смештај до адаптација коју око претрпи у односу на различите удаљености, захваљујући рефракционој снази сочива, формирајући тако а слика оштра на мрежњачи оближњих предмета. Вреди напоменути да се феномен акомодације јавља јер се у опуштеном стању око може фокусирати на удаљене предмете

Повећање у снага рефрактивна сочива, што је управо оно што омогућава фокусирање на оближње предмете, помоћу контракција цилиарног мишића која узрокује дебљину и закривљеност површине кристална.

Синоним који се најчешће користи по налогу овог концепта је прилагођавање.