Концепт у дефиницији АБЦ

Скроб је јестиви производ који се углавном налази у житарицама и њиховим житарицама деривати попут брашна, производи направљени на бази теста попут хлеба или колачићи итд. Такође неке храна лоше разматран поврће који су заправо кртоле попут кромпира, слатког кромпира или касаве, све су то намирнице које садрже високу количину пропорција скроба. Скроб се може конзумирати и природно, односно путем потрошња ових намирница, вештачки, када се одвоји од порекла и дода у посебне препарате као згушњивач или везиво.

У свом класификација Тачније, скроб је полисахарид, што значи да се састоји од многих молекула Угљени хидрати. Угљени хидрати су елементи хране које животиње и људи узимају као извор Енергија и то је разлог зашто када особа значајно троши енергију, треба да једе храну богату брашном или скробом. Међутим, скроб се можда не препоручује за нискокалоричну дијету јер је у њему обиље чини да тело има резерве енергије које се не користе, а затим користе претворити се у маст, а не мишићно ткиво.

Скроб, какав је данас познат, извлачи се из многих елемената, али онај који се користи као изоловани производ јесте обично пшенични скроб, односно онај део зрна пшенице посебно одвојен за конзумацију изолован. Пшенични скроб је врло бел, мекан у погледу текстура и врло испарљива, мада не тако испарљива као што може бити брашно. Користи се као додатак осталим препаратима, јер нема укус или арому. Служи нарочито као везиво и као средство за згушњавање и зато је присутан и у сланим препаратима (попут сосова) и у слатким препаратима (попут крема и посластица).