Дефиниција међународне трговине

Познат је као Међународна трговина до размена трговина између две или више нација, или неуспех трговине између различитих економских региона и ван граница нација којој припада.

Акција купопродаје ван граница земље којој припада и која обично захтева плаћање царине

Наведена размена се састоји од куповине и продаје робе, услуга или производа, између осталог и за које а јел тако царине, било у погледу извоз или од увоз, по потреби.

Треба напоменути да се испоставило да је услов без равноправности да земља која жели успоставити економске односе ван својих граница има оно што је на комерцијалном пољу познато као економија отворен.

Сада, како би заштитили своје економије, али истовремено да се комерцијално не затворе са светом, земљама и такође Региони као блокови одлучили су да укину горе поменуте царине и умјесто њих утврђене су заједничке царине, како би се на овај начин омогућавају економично очување и утврђивање слободног кретања роба и производа у односу на на свој компетентност директан.

Каква је била ова трговина током времена

Комерцијална пракса између земаља није нешто од ових времена далеко од најдаљих времена, различите нације су то вежбале и иако је понекад било мање интензивно него данас Поклон.

Од античких времена трговина између земаља била је веома активна, док је током средњег века претрпела пад, настављајући се на неки начин важно након открића Америке, јер ће Европа користити своја нова колонијална тржишта за ширење и раст економски.

Парадигматичан случај демонстрирале су управо шпанске колоније у Америци, које су такође одлучиле да узвикују слободу у односу на Шпанију из економске сврхе, јер им је ово забрањивало комерцијалну размену са другим државама које то нису њеној.

Ограничење је било веома оштро, међутим, многи трговци су одлучили да отворе илегално место са другим земљама, на пример Енглеском, која им је понудила боље услове и економски повратак.

У међувремену, независност политике Донело је економију руку под руку и нације ослобођене Шпаније могле су да успоставе сопствене трговинске законе и тргују са ким год желе.

Од другог дела прошлог века, а затим постепено до достизања свог максималног израза у Деведесетих су нације почеле да показују феноменално отварање својих економија према Спољашњост.

На пример, тренутно практично ниједна економија не остаје свесна онога што се догађа другој која се налазила на другој страни планете и то управо због међусобне везе између тржишта.

Либерализам насупрот протекционизму

Постоје различите економске теорије које се баве овом врстом трговине, док је једна од најраспрострањенијих Шкотски економиста Адам Смитх.

Према Смитху, производи се морају производити у оним земљама у којима су трошкови њихове производње најнижи и тада би се са тог места извозили у остатак света.

Стога је Смитх био одлучни бранитељ слободне трговине, јер је сматрао да ће раст и развој бити вероватни само из овог модела.

У међувремену, за Смитха би предност биле оне земље које су биле способне да производе више, а мање инвестирају Фактори производње.

На тај начин би и трошкови производње били нижи.

Суочени са овом позицијом проналазимо протекционистички предлог да оно што он примењује примењује заиста високе порезе на увезени производи тако да не могу да се такмиче са локалном индустријом, а тиме обесхрабрују њихову куповину и јачају индустрију национална.

Поскупите стране производе како би потрошач морао да бира локалне производе, јер су јефтинији.

Генерално се државе одлучују за примену ове врсте заштите у ситуацијама економске кризе.

Једна од великих разлика између ова два антагонистичка модела је та што у либерализму цене слободно одређује тржишна понуда и потражња, док је у протекционизму државна интервенција на свим нивоима та која успоставља прописи и ограничења, на пример, успостављају максималне цене на локалном тржишту, а горе поменуте тарифе даље увоз.

Вреди напоменути да су царине које су се традиционално наплаћивале по налогу ове врсте трговине, тренутно укинуте од стране многих држава и регионални економски блокови, следећи законе наметнуте животом у глобализованом свету, у коме је, на пример, немогуће да ова врста трговине расте сваки пут више.

На пример, Европска заједница или Мерцосур укинули су царине за те земље чланице и на тај начин роба слободно циркулише без плаћања било каквог канона.

Теме из међународне трговине