Концепт у дефиницији АБЦ

Из знатижеље схватамо чин којим се особа или животиња брине због неке појаве и настоји је упознати кроз, обично, искуство емпиријски, односно делује директно на њега. Радозналост увек подразумева а желети довољно јак да жели да приступи знању, без обзира на то колики је тај извор знања или тако Волео бих да нису ни при свести (посебно у случају животиња, али не и код њих моду искључујући). Радозналост се може разумети као а став опасно ако неко не мери последице свог напретка на знање. Међутим, у случају људских бића то може лако довести особу до приступа информацијама, знању или учење да иначе не бих имао.

Радозналост би се могла описати као импулс помало ирационално и неконтролисано. Када сте радознали због нечега, то радите из места у коме желите да сазнате више о том одређеном феномену, јер се осећате непотпуним или незадовољним информацијама које имате. На тај се начин радозналост разликује од интереса, јер други не говори нужно о принуди да се зна истина или објашњење такве појаве.

Иако је идеја радозналости обично повезана са помало инвазивним или претераним ставом, у многим случајевима бисмо могли рећи да је радозналост управо полазна тачка свих сазнања која су људска бића постигла пошто је само из то хитност знати да је човек развио различите методе истрага да се реши та брига. У одређеном смислу, сва научна истраживања полазе од мање или више евидентне радозналости због које професионалци у свакој области желе да студирају и анализирати одређене појаве како би разумели и употпунили информације које немају.