Дефиниција дачанских ратова

Дачани су били ратоборан народ који је живео у данашњој приближно Румунији и који је конституисао (иако релативно непознат широј јавности) један од великих непријатеља Рима током целог његовог проширење.

Дачански ратови су била три оружана сукоба с којима се суочило Римско царство, с једне стране, и, с друге стране, низ племена дачке културе.

Први дачки рат започео је 86. н. Ц, када је краљ Децебал ступио на дачки престо, који је променио а политике традиционалног савеза са Римом, за агресивну политику са царством, удруживање са народима севера и истока Дакије и извршавање упада у територија царски.

Као што се и очекивало, Рим је реаговао, упутивши прву кампању која није успела против Дачана. Други је имао већи војни успех на терену, али тежина терена (врло стрма) и Потребе на другим фронтовима на крају су натерале Рим да постигне споразум о мир са Дачанима који су им у пракси то учинили у почаст.

Не треба много труда да се закључи да ни национални понос Римљана, нити њихова жеђ за освајањем, не би дозволили да ово дуго остане тако ...

Други обрачун са Дачанима догодио се 101. године нове ере. Ц, када је Трајан добио дозволу од Сената да се набаци на Дакију.

Ако је горе наведено сукоб историчари виде као пролегоменон ономе што би требало да уследи, а од Трајанове руке, ово суочавање је Биће познат као Први дачки рат, мада га у пракси можемо сматрати другим сукобом Дачана и Римљани.

Трајан је желео да елиминише претња да је претпоставила дачко краљевство одређеним ударом и за то је затражила дозволу од Сената (које је и добила) и припремила бројну и добро опремљену и припремљену војску, од близу 150 000 јединица.

Трајан је без велике потешкоће ушао на територију Дација захваљујући својој огромној бројчаној супериорности и супериорности техника војни и стратегија римских трупа, али је њихову офанзиву успорио дачки контранапад на Мезију, присиљавајући Трајана да преусмери своје трупе да одговори на упад.

Дачани су били принуђени да се повуку са римске територије, са којом је Трајан могао да настави свој прогон, све док није приморао Декебала да се преда и потпише мировни уговор.

Наведени уговор преиначио је услове претходног споразума, чинећи Дацију државном притоком Римско царство. Овај сукоб се завршио 102. године нове ере. Ц.

Други дачки рат започео је 105. н. Ц. а завршио се 106.

Као резултат претходне конфронтације, Децебало и Дачани морали су да угосте трупе Римске окупације и плаћати порез италијанском граду, који је стварао низ напетости.

Чим се довољно опоравио, Децебало се вратио упадима на римско подручје Мезије, и да олакша духове својим дачким сународницима, што је довело до нове конфронтације.

На ово временске прилике разређен, Рим је поново одговорио концентрацијом трупа, којим је поново заповедио цар Трајано, који је, такође такође, форсирао пролазак кроз исто место на коме је у првим сукобима у 86 д. Ц. били су поражени, а 101. године су победили: превој Тапае.

Нападнута са три фронта, Дациа је на крају подлегла, али не пре него што је успела да успешно одбије напад на њен капитала и показујући жестину и ратоборност дачког народа, који је за њега представљао неочекивани проблем Рим.

За 106 д. Ц. Декебал је извршио самоубиство у страху да га Римљани не ухвате живог. Крај је дачког отпора.

Корист од неизмерног дачког блага, процењеног на стотине хиљада килограма злата и сребра, брзо се осетила у Римском царству.

Освајање Дакије огледало се у једном од најважнијих и најпознатијих споменика старог Рима који су преживели до данас: Трајановој колони.

Фотографија: Фотолиа - радуб85

Теме у Дацијским ратовима