Концепт у дефиницији АБЦ

Иако се тај термин тренутно користи генералишући га на било који оснивање, генерално, град, град или његов део, у којем живи етничка мањина или грађани који су маргинализовани - или, повремено, самомаргинализовани -, порекло речи гето Односи се директно на јеврејске заједнице, а нажалост најпознатије су оне које су створили нацисти током Другог светског рата.

Првобитно, реч гето односило се на кварт или део града у коме је живела јеврејска заједница, одвојена од Хришћанске помоћу мање или више пропустљивих физичких баријера, а то је исковано у Венецији почетком века КСВИ.

У то време дошло је до значајног повећања Популација Јевреји, јер су многи од оних који су дошли у град (један од најважнијих у Европи у то време) били јеврејске избеглице које су побегле из Шпаније, одакле су протерани.

Етимологија речи гето вероватно потиче од италијанске речи борго, Шта то значи Град, тачније од његовог умањеника, боргхетто, узимајући само његов завршни део.

Међутим, млетачка идеја није била нешто оригинално, јер су на наметнут начин заједнице Јевреји су већ били присиљени да бораве у различитим четвртима од остатка становништва Хришћанин.

Тако, на пример, у Каталонији средњевековни, звале су се јеврејске четврти градова позива, име које још увек постоји, на пример, у топонимији Героне, мада је једина веза која је од тог насеља остала са јеврејским становништвом Јеврејски музеј града, неки сачувани остаци прошлости и прилив туриста који траже управо неке подсећања на ову прошлост Јеврејски.

Шта разликује гето од насеља у којима су се Јевреји насељавали или су на то били принуђени? Модерна пејоративна конотација и физички затворена на неки начин, одвојена од хришћанске заједнице.

То је случај са Героном, градом у којем је гето имао своја врата која су се затворила у одређено време, у којем је би постало полицијски час који је приморао било ког члана јеврејске заједнице да буде унутра кад за то дође време искључити.

Остало дискриминација код Јевреја је било да неко може бити у њиховом власништву, попут неке врсте робова са одређеним маржа од Слобода иако им је, на пример, било забрањено да напуштају гето без тражења дозволе од свог господара.

У Каталонији су се неке јеврејске заједнице сматрале својином круне.

Ова изолација и припадност феудалном господару нису спасили јеврејске заједнице од хришћанског верског фундаментализма, који се материјализовао, на пример, у нападима на Јевреји (Шпанско име позива) Барселоне и Мајорке 1391. године.

Из Италије је концепт гета прешао у остатак Европе, а гета су документована у Немачкој или Француској. Све док Француска револуција не буде укинута.

Идеали просветљења, једнакост између народа и секуларизам државе довели су до тога да престану да сматрају Јевреје „другачијима“, а чудан ентитет у друштву, да се сматра његовим саставним делом, без разликовања од незнабожаца или Хришћани.

Реч гето вратила би на снагу само на најстрашнији могући начин средином 20. века.

Концепт гета обновили су нацисти током Другог светског рата, стварајући гета широм источне Европе док су га освајали.

У тим гетоима било им је гужве, на простору земље много мањем од оног који им је заиста био потребан живи, и са нељудским условима живота, велики број људи који нису починили не злочин, али да су у очима белих надмоћника били инфериорни самом чињеницом да имају одређени проценат јеврејске крви, према расним законима које су они сами диктирали.

Иако је врло лако поједноставити насиља Приписујући то Немцима, истина је да су популације из целе Европе учествовале у репресивном нацистичком систему у виду добровољаца, чак они који су били суочени са немачком инвазијом, али који су дали одушка својој антијеврејској мржњи, као што је случај Пољске или Литваније између други.

Немачки гето систем био је први корак ка следећем истребљењу јеврејских заједница.

Одатле су преживјели били предодређени за концентрационе и радне логоре и, коначно, логоре смрти.

Након рата, употреба израза гето почела се ширити као облик пежоративног презира према четвртима у којима је преовлађивала одређена етничка или национална припадност или врло сиромашним четвртима.

Дакле, четврти у којима је била велика концентрација Цигана у Европи, или имигрантске заједнице или етничке групе у Сједињеним Државама које су се населиле у истој градској четврти, омаловажавајуће су зване гета.

Добар пример за то је Мала Италија у Њујорку или Кинеска четврт у Сан Франциску, и иако етничко питање с тим нема никакве везе, разлика економски међу становницима бразилских фавела и онима који живе у остатку насеља, значе да се и они могу сматрати гето.

Фотографије: Фотолиа - Бумбле Дее / Стефаниа Лорига

Гхетто Иссуес