Дефиниција соларног ветра

Тхе Соларни ветар је појава коју карактерише емисија гаса састављена од низа честица обдарених наелектрисање, углавном из језгара атома водоника са високим енергетским наелектрисањем које може достићи 100 кеВ, мада укључују и језгра атома хелијума, као и електроне. Ови јони потичу из соларне короне, површине која може да достигне око два милиона степени Целзијуса, на местима где је магнетно поље слабо.

Овај астрономски феномен се јавља у облику циклуса познатих као циклус соларне активности који има трајање отприлике једанаест година и регулисано је магнетним пољима сунца, у њима то периоди велике соларне активности се смењују са другима у којима и фреквенција и интензитет од истог.

Честице које чине соларни ветар способне су да путују кроз свемир брзином који осцилирају 450 километара у секунди, са којима могу да дођу до земље у периоду од 3 до 5 дана. Овај ветар се преноси у свемиру као експанзивни талас који може доћи до површине различитих планета и ширити се изван граница нашег

Сунчев систем, узимајући са собом соларно магнетно поље као и значајну количину материје са његове површине. Укупна површина простора до које може доћи соларни ветар назива се хелиосфера и јесте поштовање која сеже далеко даље од планете Плутон, последње у нашем Сунчевом систему.

У случају земље, земаљска атмосфера је способна да заустави честице сунчевог ветра, што доводи до појава попут Аурора Бореалис на северној хемисфери и јужној на јужној хемисфери. То је због судара честица које чине соларни ветар са магнетним пољем земаљских полова, заробљени у њему и прелазећи у део атмосфере познат као јоносфера где долази до контакта са гасови који га чине доводи до емисије светлости која карактерише ауроре.

Сунчев ветар има директан утицај на земљино магнетно поље, будући да може да изазове појаве као што су магнетна олуја, чињеница која може проузроковати сметње у радио комуникацијама, као и утицати на нормално функционисање опреме као што су сателити смештени у Земљиној орбити.

Ове сунчеве емисије су способне да смање атмосферу планета са ниским магнетним пољем, такође названом магнетосфера, у потпуности га елиминишући. Најкарактеристичнији пример ове појаве је Меркур, планета најближа сунцу која прима највећи утицај сунчевог ветра, нашем месецу такође недостаје магнетно поље и зато не атмосфера.

Теме у соларном ветру