Дефиниција присвојног придева
Мисцелланеа / / July 04, 2021
Аутор Флоренциа Уцха, јун. 2014
Тхе придеви су они граматички елементи чија је функција приписивање различитих својстава и карактеристика именицама које прате реченицу или фразу. Традиционално допуњују или ограничавају значење именице и, на пример, испадају као релевантна граматичка компонента на захтев израз.
У међувремену постоји много врста придева које наш језик има у садашњости преглед ми ћемо се побринути за присвојни придеви.
Присвојни термин у нашем Језик користи се за означавање свега онај који се односи на посед или је везан за њега, реч коју користимо да бисмо разговарали о држећи нешто. Дакле, узимајући ову дефиницију као референтну тачку, присвојни придев је онај који је задужен за обележавање поседа или чланство у односу на именицу која утиче.
Па кад у Ћаскање желимо да назначимо да је нешто у нашем поседу или имовина Ова врста придева користиће се за његово изражавање. Овај ауто је мој. Моје књиге су оне с десне стране библиотека.
Од наших првих говорних комуникација кад смо клинци
Вреди напоменути да ће тон који им се приписује утицати и на обележавање поседа над нечим или неким још јачим од оног који изражава овај придев.
Сада можемо пронаћи две врсте присвојних придева, с једне стране, атонични или слаби присвојни придеви, чија је главна карактеристика да ће бити постављени испред именице коју прате. Следеће придеве чине ову групу: мој / мој, ваш / ваш, његов / њен, наш / наш, ваш / ваш, његов / њен.
А с друге стране налазимо тоник или јаки придеви, који су поређани иза именице, из тог разлога су препознати, а такође и зато што знају да означе, укажу, већи нагласак у односу на претходне. Придеви ове врсте су: моја, ваша, његова / она, наша / а, ваша / а и множина.
У вези пол и број за који претпостављају да ћемо рећи да ће придев пре именице увек имати исти број као и именица на коју утиче. У међувремену, ако се стави иза њега, поклапаће се по броју, а такође и по полу.
Присвојне придевске теме