Дефиниција старог режима

Стари режим Је ли он концепт са којим су револуционарни Французи пејоративно назвали систем власти пре Француска револуција, догодила се 1789. године, тачније оног Луја КСВИ, мада ће се то име ускоро проширити и на остатак европских монархија које су представљале режим више или мање сличан француском.

Систем власти који је претходио Француској револуцији у Француској и остатку Европе и који се одликовао вршењем апсолутне моћи оличене у монарху

Овај социјални, политички и економски модел који је претходио Револуција Француски језик је превладавао у већини европских народа између 16. и 18. века.

На политичком нивоу, овај режим одликовао је апсолутна моћ коју је вршио монарх, који је у народу био познат као монархијски апсолутизам.
Краљ је оличавао максималну моћ која је произашла из мандата који му је Бог дао и управо је Бог тај који је на неки начин озаконио његово Управа преко града.

Судови или парламенти су постојали, али сви ти органи увек су били подложни вољи дежурног краља.

Просветитељство поставља темеље либералне мисли и означава почетак краја Старог режима

У 18. веку, доласком мислио просвећености коју су промовисали многи европски интелектуалци, постављени су темељи за нестанак овога система и наметања не само нове идеологије већ и новог система који би као стубове имао подела власти, индивидуална слобода, критички дух и суверенитет људи.

Како су економија и друштво функционисали по налогу овог режима

У економском смислу, власништво над земљом, које је у то време било главни фактор производње, јесте подложан везивању, то јест, у рукама племства, добра Католичке цркве и верских редова била су у рукама свештенства, а комунална земљишта зависила су од општина; с друге стране, трговина ако није било под контролом цехова то је било због неког трговинског удружења, које је контролисало и квалитет и количину производње.
А са индустријске стране, то су омели и зауставили прекомерни прописи и порези; практично није било економске слободе или чак компетентност јер су све контролисали цехови, корпорације или сама држава.

Године организовано је друштво Старог режима три имања: привилеговани: свештенство и племство и сиромашни звани Трећи сталеж, коју чине већина Популација, која је обухватала од сељака, преко трговаца и занатлија.

Ово питање привилегија за неке створило је да нису сви имали иста права у истој ситуацији. Привилеговани сектор је имао глас и глас, док је сиромашни, који је на неки начин био економски мотор нацијаУ многим случајевима нису имали комерцијалну слободу, као ни могућност учешћа у политичким одлукама.

Француска револуција мења политички, социјални и економски курс

Случајно је то да је Француска револуција која је управо предложила појединачне слободе као заставу, посебно импрегнирана и под утицајем идеја просветитељства, у великој мери је подржана овим успостављањем Треће државе која је тако повучена у погледу права и Предности.

У сваком случају, у поређењу са претходним временима и иако су имања затворена, то није немогуће да се оплемењивањем или уласком у свештенство може прећи из сиромашног у а привилеговани.

А у погледу вршења власти, носилац круне био је онај који је поседовао све власти, извршне, законодавне и судске, иако је у У стварности је у пракси било неопходно да има бирократију и њене представнике који ће се побринути за успостављање власти у свом Име.

Бастиља, која је била краљева тврђава у Паризу, али која је заправо касније почела да се користи као затвор, сматра се симболом старог режима и стога је његово заузимање сматран конкретним почетком револуције која је довела до Старог режима и донела нови у коме ће се демократске идеје на крају наметнути систему влада.

Олуја на Бастиљу, симбол краја режима

Бастиља је традиционално била тврђава која је била одговорна за заштиту источне обале града Париза, француске престонице, и за Ова позиција је играла веома важну улогу у унутрашњим сукобима у земљи и такође је коришћена као државни затвор Краљеви.

14. јула 1789. године, у оквиру догађаја познатог као Француска револуција, заузели су га Француски револуционари и од тада је постао амблематични симбол републичког система Француски.
Његов пад значио је коначни крај такозваног Старог режима и почетак новог политичког процеса у Француској.

Временом је срушен и замењен новим зграда означено као Место Бастиље.

Теме у старом режиму