Концепт у дефиницији АБЦ

Душевни мир због одсуства бола и страха

У области Филозофија, у којој се углавном користи, за атараксију се каже да је смирење ума или у њему недостатак, неузнемиривост духа некога као последица одсуства казни и страхови.

Епикурејство, стоицизам и скептицизам, главне филозофске доктрине које га шире

Морамо рећи да је овај јединствени филозофски концепт резултат филозофске делатности организације као што су епикурејство и филозофски покрети и токови као што су стоицизам и скептицизам.
А посебно организација епикурејства, чија је сврха била управо достигнуће срећног постојања кроз интелигентне последице задовољстава, једно је од оних које су учиниле највише напора у развоју и проширењу концепта који нас се тиче.

Према епикурејцима, тако звани јер су они ти који верно следе предлоге познатих филозоф Атински Епикур са Самоса, оснивач епикурејства , а такође и за следбенике других филозофских токова као што су стоици и скептици, атаракиа је то расположење ума захваљујући којем људи постижу

емоционална равнотежа толико жељени, утолико што претпоставља опште стање глобалног благостања, то јест, не само да ће мир и неузнемиреност доћи до ума, већ и до душе, осећања и расуђивати.
Док чита, звучи атрактивно и сигурно већина нас жели постићи ово благостање које нам пружа атаракиа, али како то учинити не ...

Како постићи атараксију према свакој школи?

Смањен интензитет страсти и жеља за јачањем душе, за епикурејце

Према ономе што су ови грчки филозофи сматрали, атараксија се састоји у смањењу интензитет страсти и жеља док ће онај ко стекне тло бити снага душе над недаће, ситуација која ће коначно кулминирати срећом, што према горе поменутим трима филозофским струјама јесте најдрагоценији крај који треба постићи, мада, морамо нагласити да свака има свој различити предлог да то постигне, односно за три „школе“ атаракиа је стање које би сваки појединац требало да настоји да постигне, међутим, свако има своје предлог.

Према учењима која је оставио Епикур, постоје две врсте жеља, природне и нужне, које се налазе углавном повезане са преживљавањем, а с друге стране природним непотребним, које потичу из културе и политике, односно друштвеног живота који човек спроводи. Према Епикуровој тврдњи да је задовољење свих жеља оно што ће коначно донети срећу човеку, међутим, овај филозоф важног присуства током 4. век п Веровао је да постоје неке жеље које су нажалост сујетне и које ће, напротив, изазвати велику бол која ће засенити то почетно задовољство и очигледно ће нас удаљити од атаракиа. Дакле, узимајући у обзир ово питање, Епикур је тврдио и промовисао да је филозофија једини начин и једини начин постизања атараксије.

Пут који су предложили стоици

Док стоици предлажу други пут, а то је пут врлине. Према њима, састоји се од прилагођавања нечијих жеља рационалности природе, учења разлучивања од којих ствари зависе нас и који то нису и да се одмакнемо од потоњих, који су они који на крају узнемирују душу и због тога нас одступају од атаракиа.

Скептичан предлог

И са стране сумњичав, чија је главна идеја водиља да не постоји апсолутна истина, већ да све зависи од човека и његовог чула и шта ће бити до почев од сумње, сумње у све, да ћете достићи аутентичну срећу и стање атараксије.

Три различита начина за приступ истој држави, сада су најразумнија и најлогичнија ствар који тест са којом алтернативом се осећате боље или који сматрате прикладнијим према вашем бити.

Поглед будизма

У међувремену, најпознатија оријентална филозофија, будизам, такође има поглед на атараксију. За ову миленијумску доктрину коју је Буда створио још у 6. веку п. Такође верује да су жеље одговоран за душевни бол и тада је његов предлог да се бол искупи гашењем било какве жеље или емоција узнемирујући. Тако ћемо доћи до нирване, која је потпуно ослобођење и стање максималног благостања које људско биће може постићи у свом животу.

Теме у Атаракији