Концепт у дефиницији АБЦ

Кад се неко пита за њега Оперативни систем од његових рачунар, најнормалнија ствар је да нам одговорите тако што ћете навести верзију Мицрософтовог Виндовс-а, с обзиром да је најпопуларнији, опремљујући 90% стоних рачунара на свету. Али шта је Виндовс? Виндовс је група оперативних система које је дизајнирала и рекламирала компанија Мицрософт.

Као најпознатији и најчешће коришћени оперативни систем на свету, Виндовс је поставио темеље и послужио као модел породица ОС-а (оперативни системи) од његовог настанка. Виндовс има различите верзије током година и различите опције за кућу, посао, мобилне уређаје и према варијацијама у процесор. Већина рачунара се тренутно продаје са унапред инсталираном верзијом Мицрософт Виндовс-а.

У почетку је то било графичко окружење комплементарно МС-ДОС-у, које је радило на поменутом оперативном систему, такође од Мицрософта.

Виндовс се појавио у време када се вршио прелаз из окружења командне линије у графичко окружење вођено мишем. У почетку се није сматрало озбиљним рад са графичким окружењем, али је Аппле све променио увођењем таквог окружења на својим рачунарима, стварајући тако школу.

Мицрософтово ново Виндовс окружење (Виндовс је скраћеница од Виндовс на енглеском, метафора за контејнери са елементима у животној средини) дошли су на свет годину дана након што је Аппле објавио Мац ОС.

Прве верзије оперативног система Виндовс брендиране су као сирова копија Мац ОС-а

И, у ствари, они су пратили неке аспекте, посебно у ономе што се односи на филозофија, али то је да, у првом реду, у то време (средина осамдесетих) и са постојеће технологије у то време, и, друго, Стеве Јобс није био тај који је говорио о плагијаризму када је и сам имао извели технологију из графичког окружења - добивши дозволу за то, да - из лабораторија Ксерок, где су то сматрали Небитно.

Још увек се сећам једног од првих издања програма распореда Пагемакер које је укључивало верзију Виндовс 1 или 2, у случају да нисте инсталирали Мицрософтово графичко окружење, јер је било неопходно радити с њим Програм.

Почетне верзије оперативног система Виндовс низале су се све до 3.0, објављене 1990, која је била први који је постигао опипљив комерцијални успех, пре свега захваљујући чињеници да је био обдарен побољшањима како у Интерфејс граф као и у мултитаскингу, иако је овај успех побољшао Виндовс 3.1, објављен 1992. године, а који би могао постати универзалним, јер је био присутан у веома високом проценту кућних рачунара и корпоративни.

Мицрософт је требало да учини само један корак, а то је претворио Виндовс у комплетан оперативни систем, што је први пут и учинио 1993. године. са Виндовс НТ, системом усмереним на професионалне задатке који се директно покренуо у графичком режиму и заснивао се на развијеном језгру заједно са ИБМ-ом за ОС / 2, иако је удружење производило воду и свака од страна је технологију задржала за своју платформе.

1995. године Мицрософт је предузео следећи корак издавањем Виндовс 95, првог оперативног система заснованог на његовом Виндовс окружењу. за потрошачку публику, у којој је покренут директно на графички интерфејс (за разлику од бинома МС-ДОС + Виндовс јуче).

Иако је представљен као преуређени оперативни систем, још увек је имао много кода наслеђеног из МС-ДОС-а и старог Виндовс-а из разлога компатибилности, проблем који је Мицрософт одувек вукао, али који би се временом разводњавао, тако да би се у свакој новој верзији система изгубила одређена компатибилност иза.

Виндовс 95 поставио је темеље одређеним елементима који се и данас користе, попут траке задатака или дугмади за умањивање, увећавање и затварање.

Следећи логични корак био је испуштање кернела (кернел) класични Виндовс, 16-битни, и преносе сву технологију на 32-битни Виндовс НТ, спајајући обе гране развоја, које би у неким верзијама и даље биле диференциране.

Виндовс КСП је први извршио комплетан прелазак на 32-бит, ослањајући се на Виндовс НТ кернел чак и за своје потрошачке верзије
и одавде је историја Виндовса већ сажета у једној грани језгра, од које је окружен различитим елементима како би се креирале верзије за професионалну или потрошачку употребу.

Виндовс КСП је можда најуспешнија верзија Мицрософт-овог оперативног система. Иза тога стоје кварови попут Виндовс МЕ (Миллениум Едитион) или Виндовс Виста (иако је то било касније), али ниједна није успела да је претекне у смислу успеха.

Ипак на крају 2016. године, и издавши друге верзије као што су Виндовс 7, Виндовс 8 или Виндовс 10, КСП је и даље задржао више од 9% тржишта за десктоп оперативне системе. А. наследство тешко игнорисати.

Ако је Виндовс Виста била велики фијаско (била је то платформа без икакве стабилности, перформанси сасвим сиромашан и критикован од стране свих), Виндовс 7 је решио проблем, а Виндовс 8 је представио нови интерфејс у корисно, прилагођена за употребу на мобилним уређајима као што су паметни телефони или таблете.

Мицрософт је такође годинама одржавао линију оперативних система за мобилне уређаје, ПДА уређаје и први Поцкет ПЦ и паметни телефони касније, иако су се ови системи технички разликовали и са врло различитим функционалним аспектима, задржавајући сличност у графичком окружењу и задржавајући име.

Почевши од Виндовс 8, Мицрософт је објединио читав свој низ оперативних система, обједињавање које се осетило са свим својим сила у оперативном систему Виндовс 10, који се већ продаје као једна платформа која се прилагођава било којој врсти уређаја, иако заправо не можете да инсталирате исти Виндовс са рачунара на телефон и и обрнуто.

Оно што је Мицрософт представио као новину у оперативном систему Виндовс 10 и што нам омогућава да тежимо ка наведеном обједињавању је универзална апликација, програм састављен само једном, али се може покретати на различитим платформама од хардвер,

програмери још увек нису довољно искористили, али ако све буде у реду, постаће стандард током следећих неколико година.

Мицрософт за будућност прилагођава Виндовс парадигма од Интернета ствари (ИоТ) до окружења виртуелне и проширене стварности.

Теме у оперативном систему Виндовс