Концепт у дефиницији АБЦ

Капитализам је назив којим се назива економски режим заснован на превласти капитала, као основни елемент производње и одговоран за стварање богатства и у којем држава једва имати учешће. У капитализму је главни циљ производња капитала у облику новца или богатства.

Приватно власништво је власник средстава за производњу. Мало учешће државе

У капитализму су средства за производњу и дистрибуцију у приватном власништву и имају конкретан профит, у међувремену, одлука о понуди, потражњи, ценама, дистрибуцији и инвестиције Није их дефинисала влада данашњице, али само тржиште је та која дефинише.

Добит имају само власници средстава за производњу

Добит се, пак, распоређује међу власницима средстава за производњу и део њих се улаже у предузеће и у исплату зарада радницима. Наравно, радници се не мешају у добит која је остварена, ово је једна од великих застава која је историјски подигла комунизам у његовој борби лицем у лице против капитализма.

Морамо рећи да се од 18. века капитализам наметнуо као друштвено-економски режим у читавом свету.

Актери који учествују у његовом деловању према

Функционисање капитализма захтева присуство неколико актера како би се функционисало у складу са тим, укључујући морамо указати на друштвене и технолошке медије који су од суштинске важности за гарантовање потрошње и блага главни град; послодавац или власник производних средстава; запослени који у замену за плату продају свој посао власницима; и потрошачи, који су они који троше оно што је произведено да би задовољили жеље или потребе. Овај подмазани механизам је оно што омогућава одржавање овог система и наставак производње богатства.

Социјална неједнакост, једна од главних критика на рачун капитализма

Сада морамо рећи да као што има много следбеника, тако и капитализам има много клеветаца, посебно зато што они то тврде капитализам је систем економских закона који данас управља светом и заснован је на постојању одређених елемената који омогућавају приступ значајним добицима за део становништва, али који већини становништва доприносе дубоким нивоима сиромаштва. њеној.

Порекло и историја

Рађање или почетни развој капитализма може се историјски лоцирати у тренутку у којем су феудалне државе почео да пада и европски градови (углавном италијански) почели су да подстичу употребу трговине као главни економска активност (из 15. и 16. века).

Ова ситуација је омогућила настанак нове социјална група, буржоазија (или они који су живели у варошима или градовима), који су своју моћ почели да заснивају на свом раду и на маргинама добит која му је оставила, уместо у божанским или прадомовинским правима као што је то некада био случај са племством или краљевски. Историчари и економисти деле историју капитализма на три велика раздобља или фазе: капитализам. трговачки (15. до 18. век), онај индустријског капитализма (18. и 19. век) и финансијски капитализам (20. и 18. век). КСКСИ).

Систем који привилегује тржиште и ограничава мешање државе

Капитализам се заснива на постојању система тржишта и капитала који ограничава мешање држава и који, Према либералним теоријама, њиме се мора управљати само од себе, односно протоком капитала између региона планете и друго. Иако је овај појам слободног тржишта повезан са слободом преговарања и стварања богатства, он такође подразумева оквир прилично слаб и крајње хаотичан регулаторни оквир у кризним ситуацијама (које су периодичне и обично врло јак).

Предности система и критичније

У социјалном аспекту, капитализам су његови највернији браниоци схватили као први социоекономски систем то појединцу даје пуну слободу да успе у складу са својим могућностима, а не према утврђеним привилегијама предачки. Међутим, они који критикују овај систем приватног власништва, претјерану потрошњу и брачно власништво, сматрају да је капитализам само још један облик експлоатације (овај пут прикривено), јер подразумева да неки морају профитирати у изобиљу, други морају бити искоришћени, доминирани и потлачени у свим аспектима свог животни век.

Економска неједнакост и штета по животну средину

Данас је капиталистички систем тај који заиста покреће већину светских активности а његови негативни ефекти постају видљиви не само на социјалном нивоу, већ и на културном и еколошки.

Економска неједнакост која данас постоји у многим друштвима увек се приписује капитализму и његовим ефектима

Сада, иако је чињеница да у многим случајевима може имати утицаја, постоје и директне одговорности државе због њеног нечињења или лоших политика у стварању тога неједнакост Друштвени.

Али не само на друштвеном плану приписују му се страшне катастрофе, капитализму се приписује и велика одговорност у погледу штете по животну средину, јер је у овој жељи за сталним растом и производњом немогуће да у неком тренутку ресурса то се не може обновити.

Теме у капитализму