Концепт у дефиницији АБЦ

Проблем је питање или полемика која захтева решење; На пример, ако ми пукне излив у купатилу, то ће бити проблем и позовите стручњака за то питања, попут водоинсталатера, решење је које ова непријатност захтева да престане да буде невоља.

Ово је најопштија дефиниција која се може дати о концепту, све док и у зависности од предмета проучавања, постоје различите врсте проблема.

На пример, за математику је проблем питање о објектима и структурама које захтева објашњење и доказ (Ко у школским данима није имао стварни „проблем“ са математиком, зар не?) То могу бити рачун, алгебра, геометријски и не-алгоритамски. А с друге стране постоји такозвани дидактички проблем који се често користи у школи да би се ученик усавршио и исполирао расуђивање а то за његово решење захтева примену математике али и логике и следећи три основна корака, прво схватите проблем, а затим апстрахујте од њега, замењујући га а израз математике и коначно, стићи, јасно разумевајући, резултат. Исти ти принципи примењују се за решавање других проблема који се примењују на тачне науке као што су физика и њене бројне варијанте или хемија и биохемија. Вреди признати да једноставни школски проблеми детињства имају исти темељ и механизме у основи решавања да сложене једначине које омогућавају летењу летелице или дефинишу законе од

макроекономија за народе.

Па, све ово у математичком царству... док, друштвено, проблем може бити социјално питање на чекању које ће, ако се реши, створити одређене користи за цело друштво то се може превести у веће продуктивност, мање конфронтације и боље Квалитет живота. Социјални проблеми су се током историје човечанства сусретали са различитим кумулативним и критичним тренуцима, што је изазвало сукобе неколико, па чак и ратова и других аберација, чији коначни резултат у многим случајевима није било решење проблема, већ стварање проблема Нова.

Постајући мало промишљенији, апстрактнији и духовнији у религији и у филозофијаконцепт проблема је веома присутан. На пример, у првом је противречност између две догме, као што је проблем зла, који одржава постојање и суживот доброг Бога са ђаволом и паклом, уместо да буде последњи. Овај проблем су анализирали филозофи стаса Светог Томе Аквинског, који су у свом делу зло дефинисали као само непостојећи ентитет, будући да је схвата као негацију добра, баш као што се тама или хладноћа не могу дефинисати као нозолошки ентитети, већ као одговарајуће одсутности светлости и вруће. У овом оквиру, за филозофију, уграђену у догађаје и перипетије бића, а проблем је онај који нарушава мир и хармонију оних који то трпе. Ова концепција проблема врло је карактеристична за интегративне или холистичке погледе, као што је случај са филозофским школама у Азији, посебно у Индији.

Стога се свестраност концепта „проблема“ простире кроз најразличитија подручја људског деловања и знања. Међутим, постоје многи проблеми за које се чини да немају одређено решење. У математичком пољу постоји типичан случај количника чији је делилац нула. У пољу хемије и физике наводе се реакције које покушавају да поделе најмање субатомске честице. Коначно, на пољу филозофије, друштва и политике, безброј проблема без тренутног решења представља занимљив подстицај стручњацима у овим дисциплинама да предложе да своје решење усмере у добро знања, квалитет живота и раст човечанства у целини.

Проблеми у проблему