Дефиниција бајке

У књижевност дете тхе пол приче посебно се цени. Постоје дечје приче свих врста: класичне и традиционалне, басне, легенде и прилагођене митске приче или бајке.

Главне карактеристике

Приче које су испричане фантастичног су типа и у њима се појављују замишљена бића која авантуре деле са људским ликовима.

Преплићу се природна и натприродна димензија. У том смислу постоје ликови који мењају своје изглед, други који живе вечно, природни елементи са осећања и бескрајни магични аспекти.

У причама постоји трајна напетост између сила добра и зла, али коначно се приче завршавају срећним крајем.

У универзалној култури

Ове приче су део културне баштине човечанства. Њима малишани хране свој свет маште, јер код деце мислио магичан. Међутим, мимо дечјих прича, у бајкама налазимо и друге елементе који одрасле такође занимају: жеља за слободом, потрага за срећом и потреба за сном будан.

Слика вила, порекло израза и његов однос према популарној традицији

Традиционално, ова женска бића имају крила, мале величине и јединствене лепоте, слику која потиче из британске књижевности 19. века. Међутим, у традиционалним легендама виле нису имале крила и нису увек биле лепе. Његова мушка верзија је вилењак, али у неким причама виле могу бити и мушке и женске.

Етимолошки вила потиче из латинског, конкретно из фатум-фата, појма који се односи на судбину. У том смислу, виле се понашају као да контролишу судбину људи.

Као и многи други елементи наше културе, виле су ликови који потичу из митолошких прича, легенди и традиција популарни усмени.

Израз „живи бајку“

Постоје људи који беже од своје приземне стварности и кроз машту стварају свој властити фантазијски свет. У језику разговорни за њих се каже да живе у бајци. Је израз има конотација негативан, јер се под тим подразумева да фантазије нису препоручљиве као мотор људског постојања.

Фотографије: Фотолиа - Татиана_К / Тетиана Никонорова