Дефиниција дистрибутивне правде

Сви се некако слажемо око потребе исправне расподеле у друштву робе, јер сматрамо неправедним што неки имају вишак, док су други у ситуацији од сиромаштво. Ова идеја о адекватној расподели добара је оно што надахњује концепт дистрибутивне правде.

Основна идеја дистрибутивне правде према Џону Ролсу

Дистрибутивна правда заснива се на а тежња уопште, социјална правда. Један од највећих теоријских експонената концепта дистрибутивне правде је амерички филозоф Џон Ролс, који је развио теорију правде.

Према Равлсу, правда је основна врлина друштва

То значи да без жеље за правдом институције социјални слабе. Жеља за правдом настаје услед одбацивања индивидуалистичких и себичних ставова, будући да је то у друштву Са овим уопштеним понашањима створила би се дубока глобална неравнотежа и, према томе, неправда. Равлс тврди да социјална несарадња ствара количину ресурса ограничен, али задружни систем значајно повећава ресурсе. Сходно томе, за Ролса је основно питање како плодови сарадња међу мушкарцима, односно како треба схватити права и обавезе мушкараца физичка лица. Другим речима, како би требало распоредити терете и користи које ће сваки од њих стећи као резултат своје сарадње. Њихови предлози су следећи:

- Мора постојати друштвени уговор који делује као а оруђе да друштво буде поштеније.

- Уговор или социјални пакт морају бити засновани на консензусу грађана.

- Уговором или социјалним пактом мора управљати концепт непристрасности и слободног договора.

Равлсова идеја правичности као темеља дистрибутивне правде

Замислимо да се друштво састојало од 8 људи и да су се сви окупили како би створили модел правде. Претпоставимо да су након међусобне расправе дошли до закључка да је неопходно применити систем робова. Њихова одлука била би споразумна, али била би неправедна јер је ропство по дефиницији нешто непожељно.

Према Равлс-у, да би се ови људи спречили да предложе нешто неправедно, неопходно је да почну са већањем без предрасуда и без посебних интереса, оно што Равлс назива "велом незнања", који долази до тога да нико од осам чланова друштва не зна која је њихова улога или који су њихови интереси физичка лица. Стога, ако се расправа између осам људи догоди са „велом незнања“, њихов почетни став биће непристрасан и, сходно томе, праведнији. Ово размишљање нас подсећа на то симбол правда је код жене са повезом на очима.

Ролс препознаје да није лако интелектуално потиснути социјалне предрасуде и интересе приватно, али је неопходно средство за стварање рационалног избора о томе шта би требало да буде Правда. Равлс тврди да је за то могуће применити три принципа, тј Слобода, разлика и једнакост могућности. То имплицира да индивидуална слобода мора бити суштински аспект да би друштво било поштено, неједнакости социоекономски услови су прихватљиви све док то омогућава побољшање животних услова свих физичка лица. Коначно, моћи ће се говорити о правди ако постоји ефикасан критеријум који поштује једнаке могућности за све појединце.

Фотографије: иСтоцк - францкрепортер / Онур Донгел