Дефиниција правног образложења

Идеја расуђивања алудира на концепт разума, способност човековог бића да разуме стварност. На овај начин, кроз своје расуђивање и употребу језика можемо описати неки аспект стварности. Ако концепт расуђивања применимо на поље јел тако користимо правно образложење.

Стубови који граде правно образложење

Неколико елемената комбинује се у правном резоновању. С једне стране, закони формалне логике, односно закони мислио без којих је немогуће правилно расправљати или развити кохерентан дискурс. С друге стране, постоје елементи дијалектика, што у свом строгом смислу значи технику разговора. Коначно, користи се процес аргументације заснован на нормама које се огледају у закону.

Са ова три елемента, правно резоновање има за циљ да дође до а закључак у контексту проблематичне ситуације. Истовремено, у процесу правне аргументације постоји околност која је евидентна: оно што се потврди мора бити подложно нормама закона и закона. процедуре правно утврђена.

Развој правног образложења

При доношењу закључка у оквиру закона мора се поћи од главног аргумента, односно одређене тезе. На основу њега представљен је низ комплементарних аргумената који појачавају главни. Другим речима, комплементарне идеје или аргументи делују као појачање, на такав начин да се изнесу разлози који подржавају или оправдавају општи приступ. Да би се овај поступак правилно спровео, мора се користити низ елемената: позивање на стандарде, критеријум оправдање и тумачење самих правила.

Правно образложење укључује употребу Извођење закључка и индукција, две супротстављене методе аргументације, али које су део било ког исправног резоновања (дедукција полази од опште идеје или закон а долази се до одређеног случаја и индукција полази од конкретних података и из њих се долази до општијег закључка).

Алати за аргумент, као што је судска пракса

У правном резоновању могуће је користити различите аргументоване стратегије. То може бити жалба на правни преседан, односно на судску праксу. Такође је могуће прибећи аргументу власти или се позвати на стварност чињеница.

Коначно, у свим правним резоновањима постоји елемент у аргументацији који није правилно технички (норме, технички аргументи, Дедуктивна метода или индуктивни или извор формалне логике), јер у свим правним дискурсима постоји убедљива компонента која има за циљ да некога убеди (пороту или судију).