Концепт у дефиницији АБЦ

Реч дезертерство потиче од глагола десертар што значи напустити или престати радити нешто што је урађено у некој равни или контексту.

Одустаните или престаните да радите нешто

Термин се користи углавном у два институционална окружења која оба имају везе са испуњење задатка који траје неколико фаза или тренутака: једна од ових институција је војска и друго је школа.

Војно дезертерство: напуштање војске или не служење војног рока како је предвиђено

У оба случаја, дезертерство се схвата као негативан феномен, иако у случају војске има а осећај много више повезан са криминалом и у случају школе се обично схвата као тежак друштвени проблем решење.

Када говоримо о дезертерству у војној сфери, мислимо на нешто што се у већини случајева сматра злочином.

У основи се ова врста дезертерства састоји у неиспуњавању обавезног војног рока или напуштању војске, без обзира на ранг.

Кукавички и кажњиво дело

То је тако с обзиром да појединац који напусти институција када је једном завршио каријеру и могао да обавља своју активност, на њега се гледа као на некога ко не жели да брани или служи земљи којој припада.

Стога се на овај чин гледа као на кукавичлук и сматра се врло озбиљним злочином на институционалном нивоу.

У зависности од места и законодавство да свака национална или локална војска одржава, дезертерство се може казнити са највише казни озбиљне, чак носе и смртну казну ако дотична земља и даље одржава овај облик казна.

Дезертер, како се зове особа која претпоставља такво понашање, такође може бити послан у затвор као казна за своје поступке.

Уобичајено је да дезертери, када донесу ову одлуку, напусте земљу порекла и склоне се другима како би избегли оштре казне које је, као што смо већ рекли, ова акција планирала.

Важно је напоменути да је према овом значењу речи дезертерство резултат појединачне личне одлуке.

Напуштање школе: напуштање основне или средње школе због нормално неповољних социоекономских узрока

У случају напуштања школе, говоримо о дубљем проблему, иако, иако он такође полази од индивидуалне одлуке коју доноси сваки ученик, О напуштању можемо говорити тек када број ученика који одустану почне да буде значајан у односу на укупан број ученика уписана.

Стога, једна особа која одустаје од студија не сматра се нужно напуштањем школе.

Верује се да су у већини случајева високе стопе напуштања настале услед социјалних проблема повезаних са сиромаштво, беда, недостатак очекивања, незапосленост, прекомерно запослење (што спречава одрасле да заврше студије), немогућност размисли бољу будућност итд.

Осипање се јавља у примарној и секундарној фази, док је када се догоди у бившој ситуацији озбиљнија ситуација и теже је преокренути.

Сада дете не престаје да иде у школу из дана у дан и то из једног разлога, али има их неколико Фактори који се окупљају да би се то коначно догодило.

Контекст у којем превладавају недостаци, недостатак ограничења и подршка породице која привилегује и подстиче одлазак у школу на учење и идентификује га као средство за савладавање особље, потешкоће које спречавају испуњавање школских обавеза, лоше оцене, проблеми са вршњачком групом, неки су од најчешћих узрока напуштања школе.

Решења: јавне политике које побољшавају садржај и садрже популацију у најнеповољнијем положају

Све ове узроке није лако решити, а често укључују дубок и напоран рад одговорних за подручја образовање Потребно је много времена и година пре него што се дају први позитивни резултати.

Несумњиво је да је овај проблем напуштања школе прави изазов са којим се треба суочити и решити оне земље које пате од тога, углавном оне које се развијају или имају високе стопе сиромаштва.

Постоје разне јавне политике које се могу применити за промоцију интеграција и охрабрите оне који одлуче да напусте школу јер им садржај није привлачан или зато што њихов неповољни контекст не буди тежњу за напретком за сутра.

Сада морамо рећи да ове политике морају бити праћене многим другима усмереним на побољшање социоекономских услова најнезаштићенијих класа, које су управо који су најудаљенији од школе и вреди рећи да је парадоксално управо њима то најпотребније јер је подучавање велики пружалац могућности за постизање боље будућности и победник.

Питања о атрицији