Концепт у дефиницији АБЦ

По налогу Лингвистика, Диглоссиа означава суживот два или више различитих језика, који имају различит опсег употребе, на истом географском подручју. Један од тих језика има оно што бисмо могли назвати статус престижна, јер је Језик службене употребе, док ће се други чинити премештен у инфериорне социјалне ситуације. У случају да постоје три или више језика, мултиглосија или полиглосија.

Заиста, могуће је говорити о диглосији када је у нација постоји посебна употреба службеног језика и другог алтернативног језика који ће се користити у одређеним областима, на пример, први, који је најформалнији, користиће се у они контексти у којима превладавају формалност и удаљеност, док ће се други, алтернативни и релативно мале разноликости у односу на први, углавном користити у контекстима неформалне.

Треба напоменути да се у ситуацији диглосије, као што је поменута, испоставља непримерено, па чак и смешно користити обе варијанте наизменично, будући да прва може бити

научити с друге стране, формално у академском контексту, мање формално, обично се стиче као Матерњи језик.

Нека питања која помажу у даљој диференцијацији два језика указују на то да је формална разноликост Има граматичке категорије које се у најмањој варијанти чине смањеним или директно нестају формално; прва има култивисани, специјализовани, технички, стандардизовани лексикон, као последица разрађивање граматика, речника, правописних правила, присуство књижевног тела, с друге стране, у другом нема такав култивисани лексикон има речник и изразе типичне за популарно и породично окружење и нема га тхе стандардизација чак ни књижевно наслеђе.

Примери диглосије укључују Француски и хаићански креол на Хаитију и немачки са швајцарским немачким у Швајцарској, праведно.

Теме у Диглосији