Дефиниција Сунчевог система

По Сунчевом систему знамо да обука небеских тела која се врте око звезде познате као Сунце. Унутар овог Сунчевог система налази се планета Земља, која једина представља оптималне услове за постојање живота. Сунчев систем је за сада једини од свих соларних система који је човеку познат и који поседује живот.

Док разумевање и тумачење да људско биће схвата начин на који Сунчев систем функционише није увек био исти (у давна времена то је било верујте да се Сунце окретало око Земље), данас нема сумње да је тежиште овог Сунчевог система управо Сунце, око које планете круже око Меркура, Венере, Земље, Марса, Јупитера (највећег од свих), Сатурна (оног са највећим прстеновима око свог обим), Уран, Нептун и Плутон. Поред ових планета налазимо и друга тела као што су месеци или природни сателити, астероиди, патуљасте планете и друга.

Очигледно је да је центар Сунчевог система нико други до звезда позната као Сунце. Ова звезда, која заузима скоро целу миса Сунчевог система има масу која се састоји од 75% водоника, 20% хелијума и 5% осталих елемената.

Разлике између планета које су део Сунчевог система врло су уочљиве у неколико аспеката. У том смислу, ако претпоставимо да је пречника планете Земље је 1, Јупитера ће бити једанаест пута већа, Сатурна 9,46 пута већа, а осталих мањих планета 0,382 (Меркур) или 0,53 (Марс). Док је орбитални период од једне године земљиште представља за планете попут Јупитера више од једанаест година, за Сатурн више од 29 и за Нептун 164 године (ово има везе са удаљеност сваке планете са Сунцем и самим тим уз присуство све већих орбита како се одмичу од њега), Период ротације Земљиног дана представља за Марс 1,03, за Меркур 58,6 и за Венеру 243, да поменемо Неки.