Дефиниција Натуралистичке заблуде

Заблуда се користи да укаже да је аргумент очигледно валидан. Заблуда је еквивалентна софистици и етимолошки потиче од латинског фаллациа, а ово од глагола фалре, што значи обмањивати. С друге стране, у терминологији логика Заблуда се назива грешкама које се праве у закључивању.

Натуралистичка заблуда је врло честа врста грешке у етичкој аргументацији

Када се констатује да је хомосексуалност то је неприродно и због тога је неморално користи се погрешан аргумент. Кад кажете да је нешто морално добро јер је природно, наилазите и на варљиву аргументацију. Укратко, компонента лажи састоји се у томе што се полази од конкретне и објективне стварности и из ње се изводи критеријум морални о ономе што би требало да буде тачно.

У филозофском смислу, логичка недоследност ове заблуде заснива се на чињеници да је немогуће закључити да нешто треба бити из његовог бића. Филозофи попут Дејвида Хјума или Ричарда Пирса тврде да етичке доктрине за које се доброта своди на природно својство стварају натуралистичку заблуду. на

синтезаТврдити да је оно што је природно једнако добру је неутемељена етичка оцена.

До маржа строго филозофског питања мора се имати на уму да ово расуђивање Недоследно и обмањујуће може се користити из два различита разлога. С једне стране, са намером да некога превари или манипулише или, напротив, зато што је његова погрешна димензија непозната и сматра се ваљаним обликом аргумента.

Оправдање за ропство је класичан пример натуралистичке заблуде

Вековима ропство то се сматрало нормалном и морално прихваћеном праксом. Дакле, било је моћних људи наводно супериорне расе који су покорили друге људе раса вреднованих као инфериорни.

Феномен ропства био је друштвено прихваћен из неколико разлога: то је било традиција, заснивала се на „супериорности“ неких појединаца над другима, подразумевало се да јел тако имовина је морала да превлада над осталим појединачним правима и, коначно, сматрало се да је господар поступио исправно јер је преузео контролу над инфериорним бићем.

Покорност неких људи постала је друштвено нормализована и стога се чинила природном. Сходно томе, супротстављање ропству имало је неприродну димензију и, паралелно, оно што је ишло против „природног“ сматрало се нечим погрешним са становишта морала.

Фото Фотолиа: луцкикот

Теме у Натуралистичкој заблуди