Дефиниција радне површине Виндовс

Виндовс радна површина је онај софтверски интерфејс који је првобитно креиран са циљ стварања простора са удобним и лаким приступом програмима и операцијама доступним из а рачунар. То је интерфејс граф у којој се бројне иконе, приступи, директоријуми, датотеке, траке с алаткама и програми могу различито распоредити. Све их је корисник можда претходно изабрао и организовао у складу са својим специфичним потребама.

Током година Виндовс је развио бројне стилове радне површине који су временом постајали све сложенији. Виндовс радна површина даје корисницима могућност преуређивања прозора повлачењем и испуштањем. Уз то, миш или тастатура Користе се за померање, преуређивање и уређивање видљивих елемената. Ако узмемо у обзир да је Виндовс радна површина основа било које радње коју желимо да извршимо на рачунару, разумећемо његов значај и истовремено потребу да то буде једноставан, доступан и ефикасан систем који нам омогућава да добијемо најбоље резултати. Детаљно анализирамо ове аспекте које сумирамо.

Иако данас већ говоре „својим језиком“, првим графичким окружењима система рачунарски оперативци су тражили да буду метафора за оно што смо пронашли на канцеларијском столу у радни сто. Отуда говоримо о „радној површини рачунара“ (десктоп), а онај који је постао најпознатији је Виндовс.

Делује као главна тачка активности корисника.

На радној површини су приказани прозори апликација са свим њиховим елементима одговарајуће, и у којима можемо да управљамо њима и да их наређујемо, операцијама попут минимизирања, максимизирања или промените им величину.

Поред тога што садржи прозоре апликација, радна површина садржи и друге елементе који помажу у свакодневном раду са оперативним системом.

То је случај на траци задатака, елементу који вам омогућава управљање прозорима отвореним у систему, поред тога што садржи и друге Ставке попут дугмета „Старт“ (почев од Виндовс 95), сата, икона за брзи приступ и икона за управљачке програме и програме становници.

На радну површину такође можемо поставити иконе, које одговарају пречицама до програма, датотека, директоријума или дискова. складиште, поред самих датотека и директоријума, односно не директних приступа, већ садржаја директно.

Модернији су елементи попут виџета, који су мале апликације које приказују садржај на истој радној површини, тако да можемо имати информације без отварања апликација.

Највидљивији и прилагодљиви елемент на радној површини је позадина позадине, чувена „позадина радне површине“, коју можемо променити у боји и персонализовати фотографијом.

Постоје читаве библиотеке посвећене сликама свих врста које обухватају све жанрове и које можемо користити позадину радне површине, чак и прилагођавајући је помоћу слике коју смо сами направили, била то фотографија или а Он нацртао направљен од руке, а затим дигитализован.

Овај елемент, позадинска слика, је најуочљивији, највидљивији и означава највише прилагођавање радне површине, мада се можемо играти са више елементи у овом аспекту прилагођавања, као што су скуп боја прозора и њихових елемената, типографија и величина текст.

Историјски гледано, радна површина оперативног система Виндовс настала је из класичног Мац ОС-а, на који је Мицрософт „копирао“.

Иако је заправо термин „копија“, у смислу рад на рачунаруТо је дифузни концепт, јер се никад не зна где се инспирација завршава, а штампа почиње.

Од Виндовса 1.0 до 3.1 / 3.11, радна површина није нудила пуно функционалности, нешто што се променило доласком Виндовс 95.

Разлика је у томе што до Виндовс 3.1 / 3.11 ово није било Оперативни системТо је било Виндовс окружење монтирано на 16-битни оперативни систем, који је био МС-ДОС. Виндовс 95 је постао оперативни систем са свим закон, поред померања на 32 бита (иако је у почетним верзијама и даље било код 16-битни).

Графичко окружење направило је квалитативни прескок између ове две верзије, добивши функционалност радне површине у оперативном систему Виндовс 95 и веће могућности прилагођавања.

У оперативном систему Виндовс 98, Мицрософт је покушао занимљив, али неуспешан концепт: активна радна површина.

То се састојало од тога да се у позадину радне површине (и без обзира на слику или боју која је изгледала) може укључити једна или више уметнутих веб страница, тако да су ажуриране.

Тако смо могли да конфигуришемо странице вести тако да можемо видети најновије управо када смо ушли у систем.

Мицрософт је такође са више среће тестирао интеграцију свог Интернет претраживача Интернет Екплорер у графички интерфејс оперативног система, а с тим и његову интеграцију и на радну површину.

Али оно што је имао од техничког успеха и среће у прихватању корисника, изгубио је на судовима.

Сви савремени оперативни системи са графичким интерфејсом за рачунаре имају, на овај или онај начин, друго, стола, без обзира на његове специфичне функционалности, начин рада и изглед. Они који побегну користећи ову метафору су њене верзије за мобилне уређаје, укључујући Виндовс 10 у верзији за паметне телефоне и таблете.

Међутим, када један од ових мобилних уређаја повежемо са спољним монитором, ако имамо Функција континуума, графички интерфејс постаје иста радна површина као и оперативни систем десктоп.

Слично томе, неки Андроид уређаји такође желе да трансформишу свој интерфејс у ​​метафору радне површине. И то је тако, много година откако га је Ксерок изумио, Стеве Јобс га је „украо“ (уз дозволу претходних) за Аппле, и Мицрософт га је „инспирисао“ (или, за многе, копирао), метафора радне површине је и даље са нама и сјајно виталност.

Теме на Виндовс радној површини