Концепт у дефиницији АБЦ

Термин Неолиберални односи се на све пронађено повезан или је типичан за неолиберализам.

Оно што је типично за неолиберализам и присталица овог економског тренда који брани технократско, фокусира се на макроекономско и предлаже минималну државну интервенцију

А с друге стране, зваће се Неолиберал појединачни присталица неолиберализма.

Тхе Неолиберализам је политике економија која истиче технократско и макроекономско, претварајући се смањити што је више могуће интервенцију државе у свему што се тиче економског и социјалног, кроз одбрана капиталистичког слободног тржишта као најбољи гарант за Равнотежа институционални и раст земље.

Порекло и препознатљиви знаци

Развијен од 1940, неолиберализам, промовише Ренесанса класичног либерализма, иако предлаже још екстремнији став, јер тврди потпуно уздржавање државе, посебно у тржишна економија.

Тхе економија сматра се главним мотором напретка човечанства и зато му се морају подредити и остали аспекти живота, укључујући и политички.

У међувремену, ако држава буде власник компанија, оно што ће промовисати неолиберална влада приликом преузимања власти биће продаја њихових приватних компанија, јер сматра да је управљање приватним сектором ефикасније од управљања државом, које се обично добија корупцијом, када је власник предузећа приватни.

Наравно да постоје изузеци, али велики део светских влада, посебно оних са популистичким профилом или оних класификованих као Социјалдемократе, када дођу у владу, и због отиска њиховог руководства, између осталог предлажу опоравак предузећа владе да њима управљају саме по себи, и обично има застоја јер корупција и недостатак погодности у посао.

Односно, у овим случајевима, који су антиподи неолиберализма, држава се сматра великим и јединим извршитељем у свим областима и за Наравно, то се одбија и практично је забрањено било којој приватној компанији да управља било којим питањем за које сматра да би требало да буде у рукама стање.

Овај тип владе демонизује неолиберализам и његове праксе, а у извесној мери и потоњи то исто чини то прекомерно мешање државе у сваки аспект који влада карактеристикама поменути.

Тхе Класични либерализамС друге стране, то је филозофска струја са аспектима на социјалном, политичком и економском плану, која се појавила са Илуминизам 18. века , који је промовисан са Француска револуција. Једна од најистакнутијих референци, Адам Смитх, предложио то држава не би требало да интервенише у економским питањима, будући да ће бити преуређен, подижући или спуштајући цене производа, према повећању потражње или смањењу понуде или обрнуто.

После тога, с обзиром на неуспех либералног модела, Социјализам Наметнуо би своју идеју државног интервенционизма да преокрене ствари, прерасподеливши робу неправедно у рукама неколицине. Једна од његових најпознатијих мера била је подизање пореза на оне појединце у економски бољем положају тако да могу да заштите најскромније класе и да то нису оне које такође плаћају добростојеће животе неких врло неколико.

Једном када комунизам пропадне, неолиберализам ће се појавити са великом снагом, захтевајући уживање у њему јел тако у приватном власништву, кога су критиковали фундаменталистички комунисти.

Неолиберализам тврди да ће се социјална заштита постићи конкуренцијом, која ће снизити цене ако су високе или ће их повисити ако су врло ниске.

Макроекономске политике које је предложио либерализам су: рестриктивне монетарне политике (повећати каматне стопе или смањити новчану масу ради сузбијања инфлације и избегавања девалвације), рестриктивне фискалне политике (повећати порез на потрошњу и смањити оне који одговарају производњи и приходу), либерализација (и из трговине и из инвестиције), приватизација (Државне компаније ће прећи у приватне руке да би стекле ефикасност) дерегулација (смањење закона на минимум ради подстицања економије).

Присталице и клеветници

Као и код свих друштвених, филозофских, политичких и очигледно економских трендова, постоје гласови за и гласови против... У случају неолиберализма, можемо наћи многе клеветнике који тврде да је то апсолутно неуравнотежен предлог и то доприноси социјалној неправди управо зато што не гарантује нити се стара о спровођењу социјалних политика мисија да се оконча неједнакост социјални или га бар смањити што је више могуће.

Противници неолиберализма сматрају да овај тип система само проширује јаз социјалних разлика постоје у готово свим друштвима, а посебно у оним мање развијеним, где ово последње питање постаје теже горе.

А на страни бранилаца ове струје, међу њиховим основним аргументима су то само ће економски просперитет доћи до контекста у којем држава не најмање интервенише могуће.

Теме на неолибералном