Концепт у дефиницији АБЦ

Концепт вештичарења је онај који се користи у Језик Уобичајено за означавање окултних верских пракси које званичне религије не признају и које се сматрају опасним или понекад нереалним. Враџбине су, технички, оне које врше вештице или вештице, за које се схвата да су једине које могу да изврше вежбати ови процеси дају ефикасне резултате. Враџбине, као и многе друге магијске праксе, сматрају се црним праксама јер прибегавају духовима, ликова и облици које званичне религије не признају и који се схватају као нестварни или безазлени.

Врачање као верска пракса није искључиво за Запад ако не, напротив, многе древне културе и многе друге садашње оне заснивају велики део својих верских уверења на вештичарским праксама. У том смислу, према параметрима хришћанске и јеврејске религије, сви пагански обреди попут оних које је вршила варвари у Европи пре Христовог рођења обреди Американаца као што су Астеци, Инке и маја и обреди различитих народа у Азија пре освајање Европски се сви у одређеном тренутку сматрају врачањем.

Данас концепт чарања има нешто негативније значење с обзиром да није толико повезан са праксама које различите заједнице могу имати ако не са праксама које су ван религија а то увек укључује мрачне обреде са призивањем духова однекуд, уроке, псовке и уроке. Генерално, вештичарење се такође врши у мрачне или негативне сврхе, односно тражећи да заинтересована страна има користи од друге (на пример, да се особа заљуби заинтересоване стране када се то природно не би догодило) или директно штети другој особи (на пример, стављање на њу проклетства због чега та особа пати или пропада у свему). Подразумева се, међутим, да многи људи не верују у ова питања и да та једноставна чињеница на њих не утиче свесно.