Дефиниција грчког позоришта

Концепт позориште Грчки се може користити у нашем Језик са два чула.

Позоришна дела изведена у античкој Грчкој

С једне стране, опште је познато као грчко позориште за сва она позоришна дела која су написана и представљена током времена које знамо као Древну Грчку (између В и ИИИ века пре нове ере) и у којем је позориште знало да прикаже огромно релевантност.

У то време је позориште било уско повезано са прославом свечаности и верским ритуалима. На пример, прослава која се одржавала у част бога вина Дионисиа, знала је да буде претходница и почетак развоја позоришта у овим крајевима. Чак је и Дионисово позориште, смештено на атинском Акропољу, било познато као најважније позориште овог доба.

Како су представљени ликови?

Што се тиче глумаца, морамо рећи да је за ово позориште било карактеристично да глумац није показивао лице већ се појављивао са маскама које су му сачувале идентитет. Обукли су се у одећу у боји и управо су боје кроз ликове показале своју релевантност у причи која је испричана. Ципеле које су носили дрво, такође донео јединственост сцена.

Рефрен, поставља контекст и сумира причу

Основну улогу имао је такозвани хор, који је имао мисију да представи контекст и сумира ситуације које су биле представљене како би јавност могла да прати авантуре. Некада су интервенисали певајући или говорећи. Есхил, Софокле, Еурипид и Аристофан, највећи су представници овог позоришта.

Ограђени простор који представља грчке драме

А с друге стране, зове се грчко позориште зграда едилиције, до ограђеног простора изграђеног, такође током ових времена у Грчкој, да представља грчке драме, свакако плодно време у овом смислу.

Отворена и кружна јама

Посебност грчког позоришта је у томе што је било на отвореном, односно састојало се од кружних ограде на ваздух бесплатно. Акција се одвијала у центру тог места док је јавност била смештена око тог центра.

Због тога је већина позоришта изграђена на страни а планина како би се добила визуелна корист узвишења.

Ништа од овога није било случајно, јер су овим физичким карактеристикама постигли добру акустику, а такође и то да су гледаоци могли да цене представу са било ког места.
Хор је био смештен у оркестру, сцена је развијена на подигнутој платформи званој скене, а публика је била смештена у коилону, у ономе што данас популарно називамо трибинама.