Концепт у дефиницији АБЦ

Реч позориште потиче из грчког и значи „место за размишљање“. То је уметност која настоји да представи приче пред публиком, комбинујући глуму, говор, гесте, сценографију, музика и звук. Позориште се такође често назива пол књижевна која развија дела која ће бити заступљена у сцена па чак и до дисциплина која настоји да обучи глумце за извођење у овој или другим драмским уметностима као што су биоскоп или телевизија.

Позориште има различите форме, може бити опера, пантомима, балет и многе друге варијанте.

Заузврат, позориште обично чине а разноликост елемената који су неопходни његовој природи. На пример, он текст заснован на дијалозима из првог лица, мада се дело може представити и мимиком или плесом, без потребе за писаним текстом. Режија и глума су такође основни у делу. Остали додаци су сценографија, костими и шминка.

Што се тиче перформанси, могу се рачунати различите методе, попут познате методе или методе Станиславског, при чему глумци заједно раде на развијању својих вештина у експерименталном окружењу. Ову методу наставио је Ацтор’с Студио који је водио Лее Страсберг. Међу његовим најпознатијим студентима су Роберт Де Ниро, Ал Пацино, Марлон Брандо и Дустин Хоффман.

Постоје различите врсте позоришта, на пример, јапанско позориште кабуки или луткарско позориште, које се веома разликују од елизабетанског, па чак и позоришта Вангуард. Такође се може рачунати и позориште апсурдног или импровизацијског позоришта, чешће у 20. веку.
Неки од најпризнатијих драмских писаца или драматурга су Виллиам Схакеспеаре, Молиере, Бертолт Брецхт и у новије време Андрев Ллоид Веббер.
Међу најпознатијим представама су Ромео и Јулија или, на пример, Мачке на Бродвеју. Заузврат, различита књижевна дела прилагођена су драматичној интерпретацији.