Primjer čistih tvari

Čiste tvari su one koje imaju fiksni kemijski sastav, takav je slučaj tvari kao što su voda, helij ili dušik, one su oni koji imaju slična svojstva i sastoje se od atoma i molekula iste vrste, ili su tvari u kojima su njihovi komponente su jasno definirane, a one se ne mijenjaju i ne transformiraju čak i ako postoje različiti uvjeti koji bi to mogli isprovocirati ga.

Vrste čistih tvari

1. Jednostavne tvari

Možemo ih definirati kao one koji se ne mogu razgraditi ili odvojiti u svaku komponentu, primjer je voda vrlo jasna od jednostavne tvari jer je nije lako razdvojiti na dvije glavne komponente: kisik i vodik.

2. Složene tvari

Oni su oni koji se kroz kemijske procese mogu razdvojiti u druge tvari, a one se pak klasificiraju u organske (oksidi, baze i soli) i anorganske (proteini, ugljikohidrati), međutim, kao što je gore spomenuto, njegov je sastav konstantan, isti broj atoma i molekule.

Na zemljinoj površini možemo pronaći nekoliko primjera čistih tvari, jer su njihove komponente ponekad izuzetno ih je teško pronaći u čistom stanju, međutim, većina je dio periodnog sustava, pa je lako identificirati ih.

Karakteristike čistih tvari

• Čiste tvari mogu se naći u 3 stanja tvari: tekućem, krutom i plinovitom.
• Oni su sposobni mijenjati se iz jednog stanja u drugo bez da mijenjaju svoja svojstva ili broj atoma koji imaju, to se naziva: fazno stanje. Iz tog razloga naziva se čista tvar.
• Imaju električnu vodljivost, odnosno sposobnost provođenja električne struje na druge elemente
• Povodljivost se lako reže
• Svaka od tvari ima svoje talište i vrelište.
• Imaju svojstva kao što su: volumen, tlak, energija i viskoznost.

Svi kemijski elementi su čiste tvari.

U prirodi se računaju kao čiste tvari, spojevi koji se nalaze u okolišu, a to ne može biti podijeliti unutar prirode, takav je slučaj vode, soli, ugljičnog dioksida, etilnog alkohola i acetona između drugi.

Primjeri čistih tvari (elemenata):

Aluminij (Al) .- To je tvar koja je na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju, to je metal.

Silicij (Si) .- Jedna je od najzastupljenijih tvari u zemljinoj kori u kombinaciji s drugim elementima, to je metaloid koji se također nalazi u čisto stanje i u tom stanju ima posebna poluvodička svojstva koja olakšavaju njegovu upotrebu u raznim komponentama tehnološkog.

Argon (Ar) .- Ova tvar je na plinovitom stanju na sobnoj temperaturi.

Kalcij (Ca) .- To je tvar koja se javlja na sobnoj temperaturi u krutom obliku.

Ugljik (C) .- To je tvar koja može stvoriti veze istog elementa u različitim kombinacijama, tvoreći čiste tvari poput ugljika, grafita i dijamanata.

Helio (On) .- Ova se tvar prirodno nalazi u plinovitom stanju.

Vodik (H) .- Stanje u kojem se nalazi u normalnim uvjetima je plinovito.

Živa (Hg) .- To je (metalna) tvar koja je obično u obliku tekućine (tekuće stanje) i ima prilično nisko vrelište u usporedbi s drugim metalnim tvarima.

Dušik (N) .- Ova je tvar prirodno u plinovitom stanju, ali obično se ukapljuje pod visokim tlakom i niskim temperaturama, da bi se koristila kao rashladno sredstvo.

Kisik (O) .- To je plinovita tvar, može tvoriti jednostavne ili složene molekule, takav je slučaj ozona, koji je tvar koja se sastoji od tri atoma kisika.

Popis čistih tvari:

• Aktinij (Ac).
• Amerika (Am).
• Antimon (Sb).
• Arsen (As).
• Astato (At).
• Sumpor (S).
• Barij (Ba).
• Berilij (Be).
• Berkelij (Bk).
• Bizmut (Bi).
• Bohrio (Bh).
• Bor (B).
• Brom (Br).
• Kadmij (Cd).
• Kalifornij (usp.).
• Cerij (Ce).
• Cezij (Cs).
• Cink (Zn).
• Cirkonij (Zr).
• Klor (Cl).
• Kobalt (Co).
• Bakar (Cu).
• Krom (Cr).
• Kurij (Cm).
• Disprozij (Dy).
• Dubnio (Db).
• Einsteinium (Es).
• Erbij (Er).
• Skandij (Sc).
• Lim (Sn).
• Stroncij (Sr).
• Europij (Eu).
• Fermio (Fm).
• Fluor (F).
• Fosfor (P).
• Francio (Fr).
• Gadolinij (Gd).
• Galij (Ga).
• Germanij (Ge).
• Hafnij (Hf).
• Hassio (Hs).
• Željezo (Fe).
• Holmij (Ho).
• Indijski (u).
• Jod (I).
• Iridij (Idi).
• Yterbij (Yb).
• Itrij (Y).
• Kripton (Kr).
• Lanthanum (La).
• Lawrencio (Lr).
• Litij (Li).
• Lutecij (Lu).
• Magnezij (Mg).
• Mangan (Mn).
• Meitnerius (Mt).
• Mendelevije (Md).
• Molibden (Mo).
• Neodimij (Nd).
• Neon (Ne).
• Neptunij (Np).
• Niobij (Nb).
• Nikal (Ni).
• Nobelio (Ne).
• Zlato (Au).
• Osmij (Os).
• Paladij (Pd).
• Srebro (Ag).
• Platina (Pt).
• Olovo (Pb).
• Plutonij (Pu).
• Polonij (Po).
• Kalij (K).
• Prazeodim (Pr).
• Prometij (Pm).
• Protaktinij (Pa).
• Polumjer (Ra).
• Radon (Rn).
• Renij (Re).
• Rodij (Rh).
• Rubidij (Rb).
• Rutenij (Ru).
• Rutherfordio (Rf).
• Samarij (Sm).
• Seaborgio (Sg).
• Selen (Se).
• Natrij (Na).
• Talij (Tl).
• Tantal (Ta).
• Tehnecij (Tc).
• Telur (Te).
• Terbij (Tb).
• Titan (Ti).
• Torij (Th).
• Tulij (Tm).
• Ununbij (Uub).
• Ununhexium (Uuh).
• Ununnilium (Uun).
• Ununoktij (Uuo).
• Ununpentium (Uup).
• Ununquadium (Uuq).
• Ununseptium (Uus).
• Ununtrij (Uut).
• Unununij (Uuu).
• Uran (U).
• Vanadij (V).
• Volfram (W).
• Ksenon (Xe)

Čiste tvari sastavljene od atoma istog elementa:

Dijamant je čista tvar u čijoj molekularnoj strukturi postoje samo atomi ugljika, konfigurirani na takav način da se čvrsto drže zajedno, u geometrijskoj strukturi kompaktan i čvrst.

Ozon je tvar čije se molekule sastoje od tri atoma kisika.