Концепт у дефиницији АБЦ

Када се неко назива „Ломбардом“, то обично чини размисли у италијанској регији Ломбардија. Али оно што многи не успевају да помисле је да је генеза овог имена у северној Европи и да је, ако је дошло до Италије да би то остало, то било због казуистике историје.

Лангобарди су германски народ пореклом са југа Скандинавског полуострва, Данске и северног дела Немачка, која се прогресивно мигрирала на обале Дунава да би наставила до Италије, где су основали Краљевство.

Њихово порекло и већи део историје (све док нису ступили у контакт са Римским царством) нису потпуно јасни. Чак је и тешко сузити се са сигурност њихово место порекла и пут којим су прешли пре него што су ступили у контакт са Римљанима.

Генерално се претпоставља да је око 100. п. Ц, Лангобарди су углавном били насељени на ушћу реке Елбе и да су одатле и у узастопним миграцијама око 500. године. Ц. населили на подручју које обухвата делове данашње Мађарске и суседних земаља, око тока Дунава

За 540 д. Ц. насељавају се у панонској регији са

статус федератед (фоедерати) Римског царства, неки савезници који су у замену за земље и јел тако Да би их искористили, штите царство од напада других народа.

Упркос њиховом савезу, царска слабост је очигледна, а 560 д. Ц, а под заповедништвом краља Албоиноа, Лангобарди су напали Италију.

Инвазија је трајала годинама, а прва је довела Лангобарде да заузму север италијанске чизме, у то време у власти Византијског царства.

Византинци, који су владали Италијом, били су војно и економски искрварени у сукоб непосредно пре Боот полуострва, Готских ратова, и нису били у стању да се супротставе Лангобардима како би их спречили да успоставе краљевство на Италијанском полуострву.

Само неки његови делови, попут Рима, Равене и ходника који је повезивао оба града (последња два елементи, које су Лангобарди коначно апсорбовали век касније), и острва Сицилија, Корзика и Сардинија.

Лангобардско краљевство Италија ће пасти 774. наше ере, од руке Франка којима је заповедао Карло Велики.

У културном погледу наслеђе лангобардског краљевства је неуједначено и може се видети пре свега у зградама.

Тако, на пример, италијански није наследио више од неколико појединачних речи германског језика којим су говорили Лангобарди, будући да је тај народ на крају усвојио и асимиловао за њих Језик и традиције Латинас.

Такође налазимо лангобардски утицај на правне законике развијене из тог времена.

Његов утицај је приметан у региону који носи његово име Ломбардија, у који је укључен град подједнако важан као Милан, и историјска престоница лангобардског краљевства, Павиа.

Такође налазимо бројна уметничка дела, препознатљивог стила, резултат мешавине између изворне германске културе Лангобарда и Латинско-римска култура са готским утицајима из супстрата из Италије и народа са којима су били у контакту, попут Византинци.

Од традиција религиозни незнабожац, христијанизовали су се када су дошли у контакт са Византијским царством, пролазећи кроз фазу повезану са Католичанство, а друга аријанизму, да дефинитивно усвоје католичанство када су ушли у Италију.

Међутим, паганске праксе су и даље опстајале дуги низ година да би искристализовале конверзију на католичанство међу свим слојевима друштва које је започињало племством, а завршавало обичним народом.

Фото: Фотолиа - архивиста

Теме из Лангобарда