Дефиниција маркера текста

Да бисте саставили а текст правилно је потребно испунити одређене основне захтеве. Тако је суштински поштујте граматичка правила, придржавајте се правописних правила и користите одговарајући речник за сваки контекст.

Исто тако, да би спис имао а повезаност унутрашње и аргументоване нити потребно је користити низ текстуалних маркера, то јест, а скуп кратких, независних језичких структура које служе за структурирање, предвиђање и повезивање фразе.

Њихова сврха је да побољшају кохерентност и унутрашњу кохезију списа.

Различити модалитети текстуалних маркера

Ако желимо да нагласимо или ојачамо а процена Можемо да користимо различите формуле, попут „најважније“, „другим речима“, „то јест“, „то јест“, „да будемо експлицитнији“ итд.

Ако намеравамо да структуришемо или организујемо а расправа са одређеним хијерархијским редом можемо користити следеће формуле: „прво“, „завршити“, „с друге стране“, „последње“, „поред“ итд.

Ако желите да саопштите идеју приближавања, можете да користите следеће маркере: „около“, „приближно“, „нешто“ итд.

За успостављање узрочно-последичне везе користе се неке структуре: „овако“, „затим“, „следствено томе“, „дакле“ ...

Ако је сврха писане поруке упоређивање, најчешћи текстуални маркери су „лике“ или „лике“.

Најчешћи опозициони маркери су: „али“, „ипак“, „чак и тако“, „међутим“ и „без обзира“.

Тхе вероватноћа или се сумња преноси с формулама као што су „можда“, „тако се чини“, „можда“ итд.

Понекад се користе текстуални маркери који пружају одређени континуитет дискурсу, као што је „тада“ или „рекавши ово“.

У комуникација усмене одређене структуре се користе за коментарисање маржа и без директног односа са поруком, као што је „успут“ или „сад кад размислим“.

Елементи који помажу у тумачењу текста или усмене поруке

Текстуални маркери или конектори омогућавају успостављање односа између две или више идеја које одржавају одређену везу логика. Без правилне употребе ових структура, текст губи кохерентност и значење.

С друге стране, то је лингвистички ресурс који омогућава правилно и течно преношење идеја у процесу аргументације. Употреба једног или другог маркера може бити пресудна када је у питању правилно изражавање поруке.

Са језичке тачке гледишта, текстуални конектори су периферни елементи, односно нису су део основне изјаве, али без њих не би било могуће протумачити значење а текст.

Најчешћи маркери су организатори, конектори, реформулатори и аргументовани. Ови елементи су део писмене и усмене комуникације.

Фотографија: Фотолиа - Тиница10

Теме у обележивачима текста