Дефиниција система датотека (систем датотека/датотеке)

Алсина Гонзалез
Новинар специјалиста и истраживач

Сваки пут када радите са а рачунар, паметном телефону, таблету или другом 'паметном' уређају, информације се чувају у датотекама распоређеним на неки начин, који се назива систем датотека/датотеке, за енглески систем датотека, а потребно је извршити одређене основне операције, као што су:

• разграничити почетак и крај датотеке и податке које садржи;
• дати номенклатуру досијеа;
• приступити тим датотекама за читање;
• креирајте нове датотеке и ускладиштите модификације које су направљене на претходно постојећим тако да садржани подаци имају логичку структуру са којом се може радити;
• извршавати као програме оне датотеке које су извршне;
• Одржавајте структуру директоријума (фасцикле).

Имамо и друге напредније, и које нису сви системи датотека укључени кроз историју, иако је тренутно ретко онај који их не укључује:

• власништво и атрибути приступа да разграниче ко има датотеку и ко јој може приступити;
• контрола верзија;
• енкрипција.

Веома је тешко пратити историју система датотека, посебно тамо где они почињу. Бушене картице су већ имале неку врсту основног система датотека, који је указивао на почетне тачке за програме и податке унутар серије картица.

Са појавом великих великих рачунара и складиште на магнетним тракама, такође је постало неопходно имати систем који би разграничавао где свака ствар почиње и где се завршава унутра траку да би се избегло ручно премотавање како би траке могли да аутоматизују приступ датотекама неопходно.

Ово није био случај у кућном 8-битном микрорачунању, свету у коме сте морали ручно да премотавате траке да бисте пронашли почетну тачку програма за учитавање.

У време када су почеле да се користе прве магнетне јединице за складиштење које не зависе од траке, већ од површине за складиштење података, парадигма Употреба складишта се мења од секвенцијалне до насумичне, и ту у игру улазе системи датотека, јер омогућавају организовање информација на структуиран начин на диску.

Како радити са системима датотека

Ако се у овом тренутку било који читалац пита како могу да раде са оваквим чудом која вам омогућава да урадите све ове ствари наведене горе, не може бити лакше: већ јесте ради.

Под претпоставком да већина људи не одржава своје рачунаре и електронске уређаје и да их није инсталирала ОС које користе (било да је то Виндовс или мацОС на рачунару, или Андроид или иОС на паметном телефону или таблету), а да ни знају како да форматирају диск јединице (који се продају већ форматирани), не би требало да брину о нечему што је већ направио.

Систем датотека се припрема када се дискови форматирају, било током инсталацију оперативног система, или када желимо да избришемо све информације које имамо на кључу УСБ (флеш диск).

У последњем случају, оно што ћемо спровести биће горе поменути процес 'форматирања'. Форматирајте или дајте Формат, значи, управо, припремити систем датотека да може примати фајлове, са чиме у који, и од тренутка када се процес форматирања заврши, можемо да складиштимо датотеке он.

У неким случајевима, моћи ћемо да изаберемо који систем датотека користимо за неке јединице, у зависности од софтверске платформе коју користимо:

Виндовс:

• дебео: са својим узастопним ревизијама, ФАТ12 и ФАТ16, то је такође систем датотека који се користио у древним МС-ДОС и другим ДОС системима. Направљен 1980. године, заснован је на неподржавању функција које сада сматрамо основним, као што су дуга имена датотека.
• ФАТ32: поред ВФАТ-а, то је а еволуција од претходног који исправља проблеме као што су дуга имена датотека, а такође подржава веће капацитете диска. Још увек се користи у екстерним дисковима за складиштење (флеш дискови, меморијске картице,…). Велика предност овог система је што га подржавају главни оперативни системи, као што су мацОС и ГНУ/Линук поред Виндовс-а, тако да дискови форматирани њиме могу да пренесу податке између њих платформе.
• екФАТ: Још једна варијација ФАТ система датотека, коју је креирао Мицрософт и оптимизована за коришћење на флеш системима за складиштење. Тренутно га користе платформе као што је Андроид.
• НТФС: систем датотека који користи Мицрософт Виндовс од верзије НТ 3.1, наследника ХПФС-а који је развио ИБМ за ОС/2. То је стандард за Виндовс инсталације.

мацОС:

• хфс: Представљен 1985. године, увео је ствари као што су дуга имена датотека или псеудоними датотека у кућним микрорачунарима.
• ХФС+: заменио је неке од недостатака ХФС-а које је време открило, као што је подршка за веће датотеке (нешто неопходно у свету који је почео да гледа филмове у компјутерским датотекама) и форматирати веће дискове величина. Такође је допринео употреби кодирање стандардизован Уницоде за Мац фајл систем.

ГНУ/Линук и други Уникови:

• ект2: Систем датотека суштинског бесплатног оперативног система и, као што је овај, такође се може слободно наћи у језгру система Пенгуин.
• ект3: у претходну верзију додао систем вођење дневника, и постао стандард за Линук дистрибуције.
• ект4: оптимизује потрошњу ресурси и додаје подршку за веће дискове и датотеке.
• Бтрфс: Развијен од стране Орацле-а, настоји да превазиђе ограничења ект4, као што је максимална величина датотека, иако још увек није достигао 'зрелу' верзију.
• ЗФС: интегрише администрација волумена поред система датотека, ствари које обично долазе засебно. Направио га је Сун Мицросистемс за Соларис, али је такође стигао до Линука.
• РеисерФС: са вођење дневника као карактеристика која дефинише, његова најновија верзија је Реисер4. Такође омогућава динамичку промену величине диск јединица и са датотечним системом монтираним на хосту и немонтираним.