20 Примери правилних разломака

Тхе правилни разломци су они који су резултат поделе између два броја, при чему је бројилац или дивиденда (онај који се налази у разломак) је нижи од називника или делитеља (онај који се налази на дну разломка под). За примере: 3/4, 20/73, 6/21, 64/133.

Како се изражавају правилни разломци?

На тај начин се правилни разломци могу изразити са број мањи од 1, односно ефективно разложени број.

Концепт правилног разломка је једноставан: једноставно треба да нацртате било коју геометријску фигуру која се лако дели на једнаке делове (за На пример, круг у коме се делови могу означити као бициклистичке жбице) и поделити на онолико једнаких делова колико има број на називник.
Тада се онолико делова колико је означено бројилом може огребати или обојити, одговарајући разломак ће бити представљен на овај начин.

Обично људи повезују идеју разломка са правилним разломцима, јер у свакодневном животу Врло је често да се продаја различитих прехрамбених производа изражава на овај начин, нудећи ‘Једна четвртина’, ‘половина’ или ‘три четвртине’ килограма нечега

, сви ови разломци су своји, инфериорни према јединству.

Карактеристике властитих разломака

Карактеристика правилних разломака је да их у многе сврхе обично представљају проценатаТо је нека врста „конвенције“ да се изразе пропорције у односу на број сто.

Метода за превођење исправног разломка (такође неправилног, успут) у образац процент тражи бројилац који трансформише разломак у еквивалент имениоца 100, користећи а 'правило тројице' типа А (бројилац) је на Б (називник) као што је Кс на 100, што представља у Кс жељени проценат.

за разлику од неправилне разломке (разломци већи од јединке), правилни разломци се не могу поново изразити као комбинација између а цео број и још један разломак, јер би ово захтевало да цео број буде 0.

Правилни разломци у математици

У пољу математике, операције између властитих разломака следе општа правила деловања између разломака: за сабирање и одузимање Потребно је пронаћи заједнички називник користећи еквивалентне разломке. Док за производе и количнике није потребно поновити овај поступак.

Такође се може осигурати да производ између две одговарајуће фракције увек буде уложак истог типа, док да ће количнику између два правилна разломка требати већи да делује као називник да би уједно био и разломак свој.

Примери правилних разломака

Ево неколико примерних фракција:

1. 3/4
2. 100/187
3. 6/21
4. 1/2
5. 20/73
6. 10/11
7. 50/61
8. 9/201
9. 12/83
10. 38/91
11. 64/133
12. 1/100
13. 1/8
14. 8/201
15. 9/11
16. 33/41
17. 40/51
18. 23/63
19. 9/21
20. 1/8000