Примери социјалних варијанти

У лингвистици под именом социјалне варијанте Препознате су различите варијације које постоје између начина говора људи, различите од идиоматских разлика. На пример: географске варијанте, етничке варијанте, родне варијанте.

Дешава се да говор ни на који начин није а тачна наука, али напротив, његова употреба зависи од породице и социјалног преноса, а самим тим и од одређених процеса који утичу на учење које особа има о језику и његовој употреби.

Назив „социјалне варијанте“ обухвата огроман спектар диференцијација које утичу начин на који људи говоре, у оквиру којег се истиче социоекономски слој у којем се сваки налази.

Генерално, друштвени однос који је представљен је онај који су постигли најбогатији људи нивои образовања који вам омогућавају да имате богатији речник и да врло широким спектром концепата можете изразити нешто што мање образована особа може постићи само са мањим спектром речи, због чега почињу да користе нове изразе који са протоком времена постају своји. Многе речи познате као „популарне“ и трансформисане у типичне за различите регије своје порекло дугују тим новим „терминима“.

О категорији „социјални“ се може расправљати само од језичке варијације такође имају много везе са чиме географски. Дешава се да је лако приметити да се у различитим земљама које се баве неким језиком често појављују велике разлике на путу комуницирају: изрази, типичне речи или ритмички облици говора разликују се у зависности од сваке земље (или чак региона унутар истог). У сваком случају, ова се варијација сматра социјалном, јер се на крају јавља у односу на различита друштва.

У том смислу, сваки разлог због којег се језик мења је друштвена варијанта. Они су наведени у наставку, детаљно описујући њихов обим.

Примери социјалних варијанти

1. Географске варијанте. Као што је речено, подручје боравка (а посебно оно што је интернализација језика) од суштинске је важности за говор људи. Назван је одређени начин на који свако друштво мора да одржи говор дијалекат, иако је у последње време тај израз био ограничен на говор народа који више не постоје, и замењен је геолектом.
2. Етничке варијанте. Изван географских граница, етничке групе деле начине изражавања који понекад стварају такозване етнолекте.
3. Родне варијанте. Иако се то све мање догађа на Западу, у једном тренутку је било уобичајено да мушкарци комуницирају на другачији начин од жена. Ове карактеристике су познате под називом сексолект.
4. Дијахронијске варијанте. Језичке трансформације одвијају се на време, па је за очекивати да двоје људи из различитих епоха не деле главне кодове у језику.
5. Старосна варијанта. У истом тренутку је уобичајено да људи различитих старосних група знају различите појмове. Омладински или адолесцентни сленг су део ове варијације. Ове варијације су познате као хронолекти.
6. Професионалне варијанте. Људи који се баве истим активностима често деле начине изражавања. Овде су укључене техничке карактеристике различитих научних дисциплина, познатих као технолекти.
7. Варијанте поучавања. Као што је речено, ниво образовања који је особа постигла одлучујући је фактор у њеном начину комуникације.
8. Контекстуалне варијанте. Исти људи у одређеним контекстима говоре на један, а други на други начин. Позната ‘регистрација’ то показује, чинећи нову варијанту.
9. Свети језици. Уобичајени у неколико племена, то су различити начини комуницирања које људи имају само за дела веће верске садржине, према њиховим веровањима.
10. Маргиналне варијанте. Уобичајено је за подручја у којима су људи маргинализовани (углавном затвори, али у неким случајевима и сламови) сленг сопствене, које представљају нову социјалну варијанту.