Пример љубавних песама
Часови шпанског / / July 04, 2021
А. песма то је књижевна композиција коју одликује естетско руковање језиком и потрага за књижевном лепотом. Песме могу бити написане у стиху или у прози. Нешто битно за поезију је употреба језика; лепота коју речи преносе; односно облик. Исто тако, битна је позадина или значење изражено песмом.
Песме може бити о било којој теми или концепту; теме су врло разнолике. У песми аутор изражава своје идеје, осећања и осећања, па Они су субјективни текстови. То ће рећи, они не настоје да дефинишу или опишу стварност онаквом каква она јесте, већ да на леп или естетски начин изразе оно што песник мисли или осећа.
Тхе Љубавне песме су оне песме које обрађују теме које се врте око идеје љубави, која може бити врло велика. На пример, можемо наћи песме о љубавном разочарању, о заљубљивању, о љубавном забораву, о младалачкој љубави итд.
Једна од главних карактеристика песама уопште је који се користе реторичким фигурама. Говорне фигуре су неконвенционални или књижевни начини употребе језика тако да стиче одређену естетску лепоту. На пример, неке реторичке фигуре су метафора, алегорија, поређење или синестезија.
25 Примери љубавних песама
- Волео сам те јер си почео са својим пољупцима
корени мојих страхова,
јер у твојим очима и телу
моја сећања су била угнежђена.
Волео сам те јер си био у мом животу
поучавање и радост,
јер у твојим рукама сваки дан
Нашао сам живот
Волео сам те јер само једним трептајем
подстакао си и запалио моје жеље,
уклонили сте моје баријере,
и ти си нашао пут
да оставиш свој печат на мени.
Волео сам те јер си ватра,
јер сте ваздух за дисање нежности,
јер бих у твојим трепавицама могао да се напухавам
моји изливи сумње.
- Имате еликсир у устима,
на твојим уснама обећање осећања
То ми убија здрав разум
А ваше речи, попут мелема,
тишине мог тела клизе и лече.
И звук твојих очију, као конопац,
везан ми је за руке и чини ме робом ваших пољубаца.
Имате еликсир у устима,
на твојим уснама обећање свемира
у којој се безнадежно изгубиш.
Имате у својим речима разлоге који су ми били потребни
да помирим своје снове
и суочите се са одлучношћу у данима.
- Налазим се у страној и пустој земљи,
седећи међу камењем изгубљене плаже
Сећам се твоје силуете поред себе
а осећај да те има постаје стална рана.
Проналазим се изгубљеним у сећањима на прошлост
уживајући у времену које је заборављено,
прстима цртам твоје влажне очи у песку,
а твоје плакање на овој плажи ми се чини као наслеђе.
Налазим се насукан у животу без обећања
жудећи за успоменом и гласином о твојим речима.
Рукама приљубљеним на грудима гледам у небо,
а месец који гледате претвара се у јадиковку.
Сумњаш да те волим кад бих исцрпио све своје пољупце на твојим уснама,
када сваки пут кад одете осећам тишину у души,
Кад бих могао провести живот поред тебе стварајући успомене.
Сумњаш да те волим кад си ми ујутро прва мисао,
Када ваше очи зауставе срце и остану суспендоване
када бих ходао читав живот испреплећући прсте у твојој руци.
- Ти се удаљиш и моји кораци прате ветар који ти додирује тело,
И у далекој и непрегледној тишини која вам је остала,
Формирају се духови хладних илузија и пале гране.
Одлазите и док ваше тело оставља тишину бесрамне туге,
Моја колена падају на плочник сувих река и кишних јутра.
Твоје звездане очи ме одбијају
кад окренете лице, напустите живот који сте донели,
Моја тишина вришти упаљену ватру сломљених снова
А ти одлазиш док зора бледи кад се душа пробуди из страног сна.
Свлачим време које сте ми побегли из руку
а прашина помете ледену и неукусну кожу која тражи твој поглед,
Ти се удаљиш и ја следим ветар, а ја разбијам плочник
са истрошеним табанима и рукама опуштеним од толиког лутања.
- Гледам те и љубавница уздише,
осмех тело
удахни мисао,
јер живот чине ваши дани
појављујући се као пуфф
то подстиче време да крене својим током
и звезде падају на твоје меке пољупце
због којих је свемир питање
до сопственог постојања.
У жлебовима вашег погледа,
Уметнем очи и схватим,
да ће чекање ваших дана бити плима
на које падају моја уверења и страхови. - Драга моја, душо моја
Имао бих хиљаду разлога
Хиљаду рана би зацелило,
кад бих могао од твојих пољубаца
красти сваки дан.
Мој сан, моја патња,
Све би испоручило,
Све би отишло,
ако бих из угла вашег тела могао
направи лепу тајну.
Моје срце, мој осећај,
Живот би ми прошао
Дао бих вам своје тренутке
да ме умоташ у своје наручје
и изгуби се без излаза.
- Ви сте успомена која се огледа у сваком објекту
да напусти подсећање на ваш вечни мирис.
Твоје неизбрисиве очи крију се у угловима,
и стварају илузију да се гледам у твојим отпорним капцима
данима који пролазе без очигледног разлога.
Ти си етар који је прожео ваздух мојих универзума,
то ме прати на мојим путевима да ме увери у твоју вечну суштину.
Мирис који вам је био на кожи проширио се у небо
и задире у тренутке када подигнем поремећено лице.
Хладноћа твојих руку била је садржана у дубини мојих груди
створити чвор тескобе који се претвара у одбачени предмет.
- Имајте део својих снова
Имајте тренутак када ваш пољубац заустави време,
Нека ваше очи изгубе себе у њима,
Насмејте се да улепшате живот,
Имајте мистерију свог тела сваки дан,
Дотакни своју кожу на мојој
Углом врата да ми поставиш чело,
Имај среће што си моја срећа,
Реци нешто из својих топлих уста,
Имајте дана да вам подарите живот,
Имајте времена да упознате своја миловања.
- Кад погледам на сат, чујем ваше кораке и недостаје ми ваш смех по угловима моје собе, када се одјек ваше душе окренуо између намештаја и увидео сам да желим да ловим ваш глас.
Кад погледам на сат, чујем твој смех и недостају ми твоји кораци по угловима моје куће, када је звук твојих ногу прожео зидове и увидео сам да желим да ти ухватим кожу.
- Љубав се не завршава као што се време не завршава
ни сати у којима љубав у којој те исповедам
то ме чини беспомоћним.
Сећања се не бришу као што се не бришу листови
те падају и остављају за собом присуство њиховог одсуства.
Ране не зарастају као што пољубац не зараста
да је пробио неке усне да остави траг.
Жеља се не завршава као што се сећање не завршава,
који се протеже даље од свог тренутка
да остане као стакло приковано за ветар.
- Воли ме као ја,
и оставићу све своје стихове пред вашим ногама,
да обуче пут својих жеља
и окрени поглед према себи.
Погледај ме како ја гледам тебе
и угнездићу своје снове у твоју косу
да укршта мисли и жеље
и нека ваше очи буду мамац.
Пожели ми како и ја теби желим
и осветлићу твоју кожу вечном ватром
да потражим тајну у својим угловима,
главни кључ хладноће у вашем телу.
Недостајеш ми како ми недостајеш
и бићу са вама у сваком тренутку
кад то осетиш трчаћу у тишини
и одједном ћете ме видети како пијем
из дна својих осећања.
Трпи ме док те трпим
и схватићете бол коју изазива равнодушност
којим одбацујеш моја осећања,
кад би ти цео мој живот показао
да бих све учинио за вас.
- Ваш отисак остао је још од оних тужних дана када су наше удружене руке срушиле монотонију дана,
Па, ваша суштина је остала везана за ваше груди попут фаталног знака који вас свакодневно подсећа на оно што сте оставили за собом.
Потискујући миловања која су вам провирила кроз прсте, напустио ме уздах који вас и даље прати, утрнуо и тврдоглав.
Доћи ће дан када ће се сати вашег дана поново помешати са врховима ових прстију који недостају вашем телу.
Очи су вам остале приковане за моје попут танког филма који ме спречава да замислим стварност без облога вашег погледа.
Шапат твојих речи ушао је у моје ноћи и приповеда о ноћним морама које окружују снове који су ти пре окруживали дах.
Оставио си ми хладне ивице кревета који изгледа као пустиња која ће на крају прогутати моје жеље.
Отишао си и лепота твоје сјајне коже била ми је омотана око врата, где твоја арома тече и твоје памћење ме мучи.
- Да би те волео, било је потребно само знати себе
и знајте да се иза једноставности вашег лица крије
чистота бића које се одваја од других.
Да бих те волео, било ми је довољно да присвојим богатство твојим речима
и схватите поред себе да начин на који разумете свет
То је исти начин на који су ткани моји снови
Да бих те волео било је довољно да те пољубим и то разумем из твојих уста
тече осећања која протресе моја чула,
да успете да ми узбуркате инстинкте а да нема приговора.
- Време пролази и не могу да избацим ваше сећање из себе
Дани пролазе и са сваким се чини да те највише волим.
Сати пролазе, а ја се не могу ослободити овог лудила
да ме не обухватиш око струка.
Пролази вечност тренутака и не могу да разумем живот
без вашег јутарњег смеха и голог тела без журбе.
- Опраштам се од тебе и начина на који си бојала
моје ноћи ивицом твојих усана,
од толиког јутра са испреплетеним смехом
у наша лица која се никад не умарају гледајући се,
мртвих сати и спокојних поподнева
тај живот се састојао од гледања како време пролази
с тобом и твојим загрљајима способним да ми паралишу поподне.
Опраштам се од вас и од вашег начина пијења чаја
Чинило ми се дефиницијом шарма који сте садржали,
светлости која ти је измакла из очију и засјала
моје зенице расејане и луде за тобом.
- Љубав је разумевање
то не очајава,
то претпоставља разлике,
снаге и слабости.
Љубав је предаја
то не прави изузетке,
ко се узда у јесен,
то поклања највредније.
Љубав је поклон
који не очекује да буде награђен,
која даје себе да даје срећу,
то је чисто и несебично.
Љубав је осећај
то се не може контролисати,
која се прелива и постаје вечна
да се никада не одвоји од своје унутрашњости.
- Младић је давао ноћи прелепој жени,
а кад се погледао у огледало, схватио је да је остарио.
Младић је највредније време поклонио лепом сапутнику,
и док се данима освртао, схватио је да му живот не припада.
Његов живот вољеној је поклонио,
за гледање у очи и љубљење усана.
Да останем мало дуже поред њега,
Подарио му је своје снове, циљеве, заблуде и хобије.
- Пиј из уста, мој највећи делиријуму,
Уживајте у својим пољупцима, слатко олакшање
Упознајте своје жеље, страст коју живим,
Пољуби усне, забрањени пејсер,
Буђење с тобом, мој омиљени тренутак,
Да будем у твојим рукама, моје најбоље место,
Слушање твојих речи, задовољство којему се дивим,
Живјети с тобом, сан који остварујем.
- Ви сте постали разлог зашто уздишем
Разлог због којег ми очи сјаје
Требало је неколико дана да се вратиш
садашњост најлепших осећања.
Очи су ми украле здрав разум
и више не живим већ удишем боју вашег погледа.
Постали сте чист и искрен осећај
то ме убеђује да дајем своје дане теби,
да вам дам своје страхове и скривене фантазије,
да положиш моје чело међу твоје дланове
и ослободићете се сумњи,
да их претворите у сигурност свог гласа
то ми говори из најдубљих снова
шансе која ми је пружила
најлепши сан у животу.
Постали сте разлог да се осмех
Побегнем због размишљања о теби и због познавања тебе.
- Волим те чак и ако си странац,
иако твоја кожа не припада мени,
а твоје усне вриште чудно име,
а прсти се лепе за другу косу.
Волим те иако твоја миловања нису моја,
ни жеља ваших горућих ноћи,
ни ваша жеља да гледате како живот пролази,
ни тишина у вашем погледу кад спавате.
Волим те иако су ти усне чудне,
а пољубац који у њима спава је за мене мистерија,
тајни напор да се зора овековечи
између тишине која је затворена у вашим рукама.
- Нова љубав љуља ноћи
и научите да време пролази
у уздасима натовареним осмесима.
Научи тело да се тресе
крила која су остала заспала
у разочарањима која су ћутала.
Познај ум опсесију
осећања које се чини
дарују непозната значења и истине.
Нова љубав чини бол летаргичним
усамљености која се изоштравала међу прстима
и обећава дуге године ветра који се обнавља.
Усне знају откуцаје пољупца
коју деле два љубавника по ћошковима и парковима.
Имајте на уму апсурдне сумње
и нека додир постане све и ништа.
- Први поглед који је прешао простор између очију,
први сусрет два миловања којих се бојало,
први крик задовољства који пролази кроз поре силуете,
први пут изгубљено између празних миловања,
прва суза која настаје из угодног блаженства,
прва звезда жеље да остане вечна,
и први тренутак када се два тела стопе у пољубац.
Први хир који успе да угаси осмех,
први добијени аргумент који испуњава непце хладним поносом,
прва сумња која поверење претвара у мрачну сумњу,
прва суморна тврдња која прикрива осећање својом мрзовољом,
прво што желим да кажете са невољком оптерећеном рутином,
прве ноћи непријатељстава са којима су се суочили попут оштрих мачева
и прво сећање на мртво време у које се мисао враћа.
- Предајте се не осећајући сате,
зароните у време мртвих секунди
У сафирно плавој боји твојих црних очију
Умри не осећајући живот
који побегне да се склони читав
у тамно сивој коси.
Крените без разумевања пута,
пронађите оно што не тражите
и то је у вама потопљено.
Страх без страха,
да се престрашиш пољубаца које нећеш дати
и задовољство које ће вас касније чекати.
- Извини ако нисам био оно што ти је требало,
кад не бих знао како да ти испуним душу
и схватите шта сте највише желели.
Извините ако нисам знао како да вам прочитам мисли,
нити испунити снове који су хтели да дођу до ваших корака,
нити делите очекивања угнежђена у вашим рукама.
Извини ако нисам могао да задржим твоје тело
и држим га у рукама да бих то разумео,
да оставим траг лудила које имам.
Извините ако својим пољупцима нисам могао да испуним ваше жеље,
ако моја мажења не садрже љубав коју сам гајио према теби,
Да не знам како да докажем да си ти живот за мене.
Извините ако су моји напори да освојим ваше срце били мртво време,
Ако не бих могао да пробудим инстинкте који су вам запалили ватру у кожи,
Да нисам за вас више од изгубљеног корака који се сада надате напустити у прошлости.