15 примера једноставних, двоструких и троструких обвезница
Мисцелланеа / / July 04, 2021
У хемији, када говоримо о једноструке, двоструке и троструке везе позивамо се на три позната облика ковалентна веза, односно синдиката између атома из електронског одељења њихових последњих нивоа енергије. Постоји и дативна ковалентна веза, у ком случају електронима који се деле доприноси само један од атома који чине везу.
Ковалентне везе настају када су два атома довољно близу да се делимично преклапају атомске орбитале (регион свемира у коме се вероватно налази електрон око језгра), чиме се надокнађују истовремене привлачне и одбојне силе које произлазе из његових наелектрисања електрони (негативни електрони се међусобно одбијају, али их позитивни набоји атомских језгара привлаче) и постижући максималну стабилност која им омогућава да чине а молекула.
Када се то деси, електронски парови који круже око најудаљенијих слојева сваког атомског језгра крећући се према другом док онемогућавају утврђивање којем атомском језгру припадају.
Разлике између ковалентне везе, јонске везе и металне везе
Типови ковалентних веза
У зависности од броја парова електрона који се деле између атома који чине везу, ковалентне везе ће бити једноставне (један пар), двоструке (два пара) или троструке (три пара). Свака је обично представљена са један, два или три реда између симбола сваког атома:
Број једноструких, двоструких или троструких веза које атом може створити зависи директно од његове валенције, односно од броја електрона које може делити из своје најудаљеније љуске.
Поред тога, у зависности од степена сложености везе, молекул има већу или мању покретљивост (што је мања покретљивост, то је сложенија веза) јер је растојање између атома мање и везу је теже раскинути, односно мора се применити више енергије да би се постигло њено прекида.
Примери једноставних ковалентних веза
- Молекул водоника (Х.2)
- Молекул хлора (Цл2)
- Молекул водоник-флуорида (ХФ)
- Молекул воде (Х.2ИЛИ)
- Молекул хлороводоничне киселине (ХЦл)
Примери двоструке ковалентне везе
- Молекул кисеоника (О.2)
- Молекул угљен-диоксида (ЦО2)
- Молекул етилена (Ц.2Х.4)
- Молекул пропилена (Ц.3Х.6)
Примери троструке ковалентне везе
- Молекул азота (Н2)
- Молекул водоник-цијанида (ХЦН)
- Молекул јодоацетилена (ХЦ2И)
- Молекул пропина (Ц.3Х.4)
- Молекул ацетонитрила (ЦХ3ЦН)
Пратите са: