20 Примери алкана

Тхе алкани они су нека врста угљоводоници у којој је променљив број атома угљеника повезан једноструким везама, попут скелета, и сваки атом угљеника је заузврат везан за атоме водоника, који на крају могу бити замењени другима атома или функционалне групе. На пример: хлороформ, метан, октан.

Тхе молекуларна формула алкана отвореног линеарног ланца је ЦнХ2н + 2, где Ц представља угљеник, Х представља водоник, а н представља број атома угљеника. Алкани су засићени угљоводоници, што значи да немају двоструке или троструке везе. Да бисте их именовали, користите суфикс "-Ано" након именовања угљеничног ланца помоћу префикс што одговара броју атома угљеника (ет- (2), про- (3), бут- (4), пен- (5), хек- (6), хеп- (7), итд.).

Може вам послужити:

Класификација алкана

Унутар алкана су обично препознати две велике групе: отворени ланац (такође се назива ациклички) и затворени ланац (или циклични).

Када једињења отвореног ланца Они не представљају супституцију водоника који прате сваки атом угљеника, они се називају линеарни алкани: то су најједноставнији алкани. Када представљају супституцију било ког њиховог водоника једним или више угљеничних ланаца, они се називају разгранатим алканима. Најчешћи супституенти су етил групе (ЦХ

₃ЦХ₂-) и метил (ЦХ₃-).

Са своје стране, у молекулу постоје једињења са једним циклусом (моноциклична) и друга са неколико (полициклична). Тхе циклични алкани могу бити хомоциклични (настају уз искључиву интервенцију атома угљеника) или хетероциклични (у којима учествују други атоми, на пример кисеоник или сумпор).

Физичка својства алкана

Генерално, физичка својства алкана условљени су молекуларном масом (заузврат повезани са дужином угљеничног ланца). Они са најмањим бројем угљеника су гасовит до температура околине, они у распону од 5 до 18 атома угљеника течности, а изнад овог броја су чврст (слично воску).

Будући да су мање густи од воде, имају тенденцију да плутају по њој. Генерално, алкани су нерастворљиви у води и растворљиви у органским растварачима.

Поента кипећи и од фузија алкана зависи од њихове молекуларна маса, односно на дужину угљеничног ланца, мада они много пута зависе и од просторног распореда атома. Линеарни и циклични алкани имају више тачке кључања од разгранатих.

Хемијска својства алкана

Алкане карактерише биће хемијска једињења врло слаба реактивност, због чега су познати и као „парафини“ (на латинском, парум аффинис значи „низак афинитет“). То су једињења која имају врло високу енергију активације када су у њих укључена хемијске реакције. Најважнија реакција кроз коју могу да прођу алкани је сагоревање генеришући у присуству кисеоника, топлоте, угљен-диоксида и воде.

Алкани су основа за важну разноликост реакција повезаних са индустријски процеси веома важно, јер су најтрадиционалнија горива. Такође се појављују као крајњи производи биолошких процеса као што је метаногена ферментација коју неки спроводе микроорганизми.

Примери алкана

Неки примери алкана (укључујући неке добро познате линеарне и разгранате) су:

1. Хлороформ (отмено име трихлорометан; ЦХЦл₃). Паре ове супстанце некада су се користиле као анестетици. У ту сврху је прекинут јер је утврђено да је оштећен органи важне, као што су јетра или бубрези. Његова употреба данас је првенствено као растварач или расхладно средство.
2. Метан (ЦХ₄). То је најједноставнији алкан од свих: састоји се од само једног атома угљеника и четири атома водоника. То је гас који се природно јавља распадањем различитих органских супстрата и главна је компонента природног гаса. У новије време препознат је као један од гасова који највише доприноси такозваном ефекту стаклене баште.
3. Октан (Ц.₈Х.₁₈). То је алкан са осам угљеника и од велике је важности јер одређује коначни квалитет нафте, која је мешати различитих угљоводоника. Овај квалитет се мери октанским или октанским бројем горива, који као референцу узима ниско детонирајући (индекс 100) и високо детонирајући (индекс 0).
4. Хексан (Ц.₆Х.₁₄). Важно је отапало, треба избегавати његово удисање, јер је врло токсично.
5. Бутан (Ц.₄Х.₁₀). Заједно са пропаном (Ц.₃Х.₈), чине такозвани течни нафтни гасови (ТНГ), који настају у гасним врећама током процеса екстракције нафте. Тренутно се промовише замена бензина или дизела ТНГ-ом као горивом, јер то и јесте еколошки прихватљивијег угљоводоника (током сагоревања емитује само угљен-диоксид и воду).
6. Ицосано (Ц.₂₀Х.₄₂). То је алкан са двадесет угљеника (префикс 'ицо' значи двадесет)
7. Циклопропан (Ц.₃Х.₆). Некада се користио као анестетик
8. н-хептан (Ц.₇Х.₁₆). То је онај који се узима као референца за нулту тачку бензинске октанске скале, што би било најмање пожељно, јер експлозивно гори. Добија се од смоле одређених биљке.
9. 3-етил-2,3-диметилпентан (Ц.₉Х.₂₀)
10. 2-метилбутан (Ц.₅Х.₁₂)
11. 3-хлоро-4-н-пропилхептан (Ц.₁₀Х.₂₁Цл)
12. 3,4,6-триметилхептан (Ц.₁₀Х.₂₂)
13. 1-бромо-2-фенилетан (Ц.₈Х.₉Бр)
14. 3-етил-4-метилхексан (Ц.₉Х.₁₈)
15. 5-изопропил-3-метилнонан (Ц.₁₃Х.₂₈)
16. Кубански (Ц.₈Х.₈)
17. 1-бромопропан (Ц.₃Х.₇Бр)
18. 3-метил-5-н-пропилоктан (Ц.₁₂Х.₂₆)
19. 5-н-бутил-4,7-диетилдекан (Ц.₁₈Х.₂₈)
20. 3,3-диметилдекан (Ц.₁₂Х.₂₆)