Речи са с и ц може садржати ова слова на два начина:
Тхе с анд тхе ц може формирати ланац сц, који се изговара као / з / испред самогласника е, и (стр. пр. успон, дисциплина) или као / ск / испред самогласника а, о, у (стр. пр. гађење попуст лети).
Тхе с анд тхе ц Они се такође могу појавити одвојено у речи, добијајући различите врсте звукова: редослед, лукавство, разбацивање.
Правила речи са с и ц
Нека од главних правила речи са с:
Они носе с придеви који се завршавају на -осо, -оса, -есцо и -есца. На пример: љубоморан, квргав, хладан, освежавајући.
Неки глаголи радње чији се инфинитив завршава на -сионсар, -дер, -дир, -тер, -тир. На пример: цисион, задатак, сукцесија, оклузија, одлука, разумевање.
Нека од главних правила речи са ц:
Они су написани са ц речи које се завршавају са -темељ, -цент и -Наука. На пример: адолесцент, редресс, рекреација, тупост, замрачење, дисценте, седиценте, опалесцентно, преливајуће, самозадовољно, пролазно, довољно, инсуфицијенција, несвесност.
ц глаголи који се завршавају на -цер, -цир. На пример: подлогу, изабрати, поништити, раскухати, довољно, потамнити, нестати, разјаснити, надокнадити, ширити, потамнити, занемарити.
Они су написани са ц речи које се завршавају са -кисело, кисело, -енцио, -енце. На пример: лојни, ружичасти, ракови, тишина, суштина, адолесценција, редослед, солвентност, замена, дрскост, неслагање.
Они су написани са ц именице које се завршавају на -ција. На пример: позиција, печење, станица, претпоставка, пулсирање, уметање, апозиција, наметање, дисипација, одступање, уздржавање.