Концепт у дефиницији АБЦ

Промена која се извршава на нечему са мисијом да се то побољша у неком аспекту, али не генерише радикалне промене

Под реформом се подразумева она промена која се предлаже, пројектује или спроводи по одређеном питању са циљем постизања а иновација или побољшање перформанси, презентације, између осталог. Реформа предлаже постепену, прогресивну промену структура одређене организације. У основи постоје нека прилагођавања у оним аспектима који нису у реду, који не раде исправно и задржати оне који то чине, из тог разлога морамо појаснити да реформа не подразумијева радикалну, тоталну промјену, апсолутно нечега.

На пример, када реформа коју архитекта спроведе у старој кући, довешће до промене на мањи ниво, појединачно ако хоћете, мада Реформа се такође може извршити и на ширем питању које ће донети последице и иновације за велику већину, попут реформе у а закон, између осталог и у кривичном законику.

Врло чести процеси у историји у разним областима, посебно у религији

Реформе, иновације или промене биле су стално питање током историје човечанства; подручја као што су верска, образовање, географски, архитектура и јел тако на њих су утицале и модификоване различитим реформама; аграрне реформе, универзитетске реформе и реформе различитих устава, између осталог.
Ако прегледамо историју, наћи ћемо огроман број покрета са којима смо позвани овај концепт, јер су управо они промовисали промене у неким аспектима друштва или институције.

Протестантска реформација означава раскол у Католичкој цркви

У међувремену, верска сфера је била она у којој је било најразличитијих реформи, лутеранска реформа, Калвинистички, грегоријански, католички, англикански и протестантски, били су неки од најважнијих и трансцендентно.

И без сумње Реформација, касније названа протестантска, била је кретање најважнија верска пракса која је спровођена у овом смислу. Развило се током прва половина 16. века и као главну последицу имала је изглед протестантских цркава.

Многи мислиоци, религиозни и политичари тог доба одлучили су да уједине свој дух против папских претензија које су доминирале читавим светом. Католичка црква да би изазвати дубоку и општу промену у употреби и традиције поменутог институција. Напредак у другим чулима ослободио је ту императивну потребу, а такође је било неопходно обележити промену са верске тачке гледишта. Поред религиозних који су схватили да је неопходно променити тренутно стање ствари, за његово спровођење била је неопходна и сарадња цивила. Мартин Лутхер и Јуан Цалвино били су неки од његових највиших представника.

У принципу, предлог овог покрета био је да се игнорише и удаљи од највишег ауторитета Цркве какав је био Папа и то је такође довело до интерпретативне промене у погледу текстова религиозни.
Тако су се појавиле различите оријентације, свака са различитом интерпретацијом текстова и такође са јединственим и правилним начином разумевања верског живота.
Више од свега, оно што протестантска реформација ради је децентрализација моћи која је аглутинирала Цркву Католичке и дели је са другим институцијама које су у то време почеле да се увећавају и релевантност.

Ова реформа је довела до огромне кризе у Цркви, која је била изненађена овим неочекиваним напретком.
Главно питање реформиста било је превладавајућа корупција у вишим ешалонима Цркве и недостатак милости према неким питањима. Продаја индулгенција коју је Црква пригодно извршила с мисијом плаћања зграда базилике Светог Петра био је камен који је премашио чашу и стрпљење многих хришћана који су се осећали разочарано и рекли довољно,

Као одговор, Црква је прогонила многе вође реформације, такав је случај Лутера, којег је прогласио јеретиком и екскомуницирао.