Концепт у дефиницији АБЦ

Морал је понашање у складу и кохерентности са прописима моралне установљена и прихваћена.

Понашати се на начин у складу са максимама успостављеним у друштву и у складу са исправношћу и племенитошћу

Обично се повезује са идејом да се понашате на племенит и исправан начин.

У међувремену, за моралне познато је да скуп веровања, царине, вредности и норме које преузима појединац или а социјална група и то некако функционише као нека врста водича када је у питању акција.
Односно, морал нам помаже да знамо који су поступци исправни или добри, а који нису, будући да су лоши и нетачни.

Увек и скоро сви људи имају представу или визију о томе шта је добро, а шта лоше и управо на тој процени почива морал.

Не постоји општа оцена или разматрање о моралу, већ напротив, постоји више од једног начина да се то разуме и сагледа.

Верске и људске смернице које одржавају морал

Религија има своју визију, постоји и људска процена која служи као референца за процену понашања Појединци се, у међувремену, сви ови некако слажу око тачке да нам кажу шта је исправно или шта је погрешно.

А ове смернице или услови који се појављују су оно што ствара морал.

Свако понашање које људи развију има моралну компоненту, односно може бити процењују други и ми сами у погледу тога да ли је то исправно или не, да ли је добро или лоше, између други.
Сматра се да је у складу са моралом када је добро.

Постоје понашања и поступци који се а приори сматрају неморалним и, на пример, негативно вреднују, као што је случај вежбања насиља против других, недостатак поштовања, од солидарности за комшију, између осталих. И наравно, ту су и понашања повезана са позитивним и морално цењеним, као што су: солидарност, доброчинство, љубав, жртвовање себе за друге.

Иако се на ово не своди само морал, већ има и оних који то више воле да схватају као знања која се стичу о највишим и племенитим и да ће појединац тада увек поштовати када делује.

Оно што се сматра моралним или веровања о моралу су генерализовани и кодификовани одређеном културом или у друштвеној групи, према потреби, и стога ће то бити оно што ће регулисати понашање чланова група.

Такође, обично је повезују морал са верским и етичким принципима да је друштво пристало да увек поштује и да ће стога, ако буду прекршени, бити строго кажњени од својих претплатника.

Морал у религији

У случају католицизма, на пример, десет заповести које је Бог предложио свом народу делују у овој религији као морални водич. Вјерници их, дакле, морају поштовати и живјети у складу с њима, а ако то не чине, биће за то кажњени.
У том погледу, религија је веома оштра, ако нема поштовања ових прописа, верник не може бити део заједнице јер је издаје.

Скуп моралних норми је означен као објективни моралјер постоје као друштвене чињенице без обзира да ли субјект одлучи да их се придржава или не, све док субјективни морал састоји се од оних радњи којима појединац поштује или крши владати моралне.

Ако се узме у обзир да су поступци појединаца увек оријентисани на постизање добра, идеја о одговорност морално ће се неминовно појавити, јер не постоји ментална болест или психичка неравнотежа која га у томе спречава, нпр. мислити да се створи боља будућност, и наравно, то ће бити могуће коришћењем моралне вредности.

И друга уобичајена употреба речи морал је да се односи на квалитет поступака, што их чини добрим и морално прихватљивим.

Невероватно, у 21. веку се и даље расправља о моралности еротике.

Морамо рећи да је уобичајено срести људе који имају двоструке стандарде, ово То значи да они предлажу начин постојања и деловања, а на делу чине апсолутно супротно и негативан. На пример, себичан је онај ко позива да буде солидаран са другима и у пракси.

Теме из морала