Концепт у дефиницији АБЦ

Тероризам је концепт који се односи на употребу насиља или претња насиља појединаца или група над другим појединцима или секторима друштва којима ефекти принуде влада или политичких субјеката да одговоре на захтеве политичког, друштвеног или религиозни.

То је облик насиља политика који се у једној од својих варијанти зове Државни тероризам, у случајевима када су државни органи ти који спроводе незаконита дела против својих чланова Популација. Ову ужасавајућу стварност искусиле су многе нације које су, парадоксално, тражиле борбу против терористичких група да би коначно угрозиле сопствено цивилно становништво. У ову категорију спадају и диктатуре укључене у „етничко чишћење“, као што се догодило на Балкану или бившим совјетским републикама.

Неке од најчешћих терористичких пракси су отмице, мучење и напади у мањим или мањим размерама. велики и мање-више систематски са циљем застрашивања или претње држави у питање. Заузврат, терористичке групе користе различито оружје од бомби кућне израде, као нпр

Молотов, чак и биолошко или хемијско оружје за масовно уништење.

Терористичке активности су толико сложене и вишеструке да им је до данас тешко организми Међународне организације класификују тероризам на основу специфичних карактеристика које постоје у свим случајевима. На мање-више одређен начин, препознаје се да, у овом тренутку, бројне терористичке групе, поред политичких или верских циљева, остварују и финансијску сврху. Тако су идентификоване везе између различитих илегалних привредних активности (трговина дрогом, трговина оружјем, прање новца, трговина људима) и различитих терористичких група.

Данас у свету постоје различите терористичке групе које реагују на различите вође и различите узроке. Међу најпознатијима су ИРА у Ирској, ЕТА у Шпанији, ФАРЦ у Колумбији или Ал Каида у Авганистану, Ираку, Пакистану и Саудијској Арабији. Исто тако, разне организације који су деловали током 1960-их и 1970-их у различитим нацијама Латинске Америке; неки од ових ентитета су нестали, а други су се одрекли оружја да би се придружили политичким активностима на различите начине.

Последњих година у свету је било различитих напада које многи теоретичари међународних односа приписују ефектима глобализација. Међу њима су и напади на Светски трговински центар у Сједињеним Државама 11. септембра 2001. што је резултирало не само хиљадама жртава, већ и иницијатива као одговор владе САД на ратове у Авганистану (2001) и касније у Ираку (2003). Разорни напади изведени у Аточи (Шпанија) и Лондону такође су ограничени у овој области, упркос интензивним мерама безбедност инсталиран у већини великих градова Првог света.

У том смислу не може се заборавити да нови медији комуникација они су довели до новог облика тероризма, који је био неочекиван у протеклим деценијама. Реч је о компјутерском тероризму (сајбертероризму) који је одговоран за прикупљање података са личних налога или банкарства, као и да „руше“ портале јавних или приватних организација неспојиве са њиховим циљевима. Иако су покупили одређену емпатију међу општом популацијом, починиоци сајбертероризма су у позицији да изазову истинске глобалне катастрофе, за које се борба Против овог новог облика међународног тероризма постало је приоритет за неке владе, иако се признаје да неке нације промовишу ову активност за своје сврхе.

Террорисм Топицс