Концепт у дефиницији АБЦ
Мисцелланеа / / November 13, 2021
Аутор Флоренциа Уцха, у мају. 2013
Реч спонтани У нашем језику се широко користи за изражавање оно што се ради добровољно, односно није подстакнуто снагу, од стране спољних агената, или по налогу, који треба да се наведе. Директно се производи и настаје природно. Помоћ људи била је спонтана с обзиром на величину катастрофа, власти практично нису морале да позивају помоћ.
На реч онда можемо да је применимо у односу на чињенице, догађаје, који се само издвајају по томе што су произведени на хипер начин Природно, или ако то не успе, може се применити у односу на појединце да покаже да је ово или оно деловало на природан начин и покренуто од стране искреност, односно није посредовао у наређењу.
Треба напоменути да ће спонтани појединац бити дефинисан на овај начин извршавањем радњи или понашања који су ближи неразуму. У суштини, ови људи су вођени, вођени својим инстинктима, својим емоције, за разлику од праведног разума. Спонтана особа не размишља превише о томе шта каже, већ ако му нешто дође уму екстернализује га без мислити превише у својим последицама.
У одређеним контекстима, спонтано се вреднује суперлативно у односу на оне који се држе разума.
У међувремену, у борби с биковима или другим спортским догађајима, посао ове речи именовати онај појединац који улази на терен без овлашћења.
Синоним који најчешће користимо у овом случају је природним, јер прецизно означава оно што није ни фингирано ни изнуђено. У међувремену, реч која се директно супротставља је реч о принуђен, који се односи на оно што је резултат силе.
Квалитет онога што карактерише спонтаност, природност и искреност означава се као спонтаност, на пример, да ће се чињеница или особа која има овај квалитет сматрати спонтаном.
У другом смислу, у хемија, такође можемо пронаћи концепт спонтаности, хемијска спонтаност, што је та карактеристика присутна у а супстанца а то ће одредити услове за развој а хемијска реакција.
Спонтане теме