10 примера песама у фигуративном смислу

Тхе песме фигуративно То су оне поетске композиције чије речи имају значење другачије од дословног. На пример:

Истина, зима ће пратити моју свежину:
Али ниси ми рекао да је мај вечан!

(Одломак из „У миру“, Амадо Нерво)

Ову песму треба тумачити у фигуративном смислу а не у буквално значење. На пример, реч "зима" нема експлицитно значење, јер се не односи на годишње доба. (буквални смисао), али означава негативан тренутак који је супротан виталности младости (см фигуративно).

Тхе песме може се написати у стиху или прози и обично изражавају осећања, емоције, размишљања или мисли. Већина ових композиција не користи језик у буквалном, већ у пренесеном смислу, јер је намера да речи пренесу друго значење од уобичајеног.

Песме често имају скривено значење, а теме, људи, осећања или предмети о којима се говори никада нису очигледни. Да би се постигао овај ефекат, реторичке фигуре, односно књижевна средства која преображавају и улепшавају значење израза. Неке од ових бројки су:

Примери песама у пренесеном смислу

1. „13“, Алејандра Пизарник

објасни речима овога света
да ме остави лађа да ме носи

Ова песма се мора тумачити у пренесеном смислу, јер се односи на чињеницу да је немогуће пренети осећање или мисао речима обичног језика.

1. „Цасида де ла роса“, Федерика Гарсије Лорке

Ружа
Нисам тражио зору:
Скоро вечно у вашем букету
Тражио сам нешто друго.

Ружа
Нисам тражио науку или сенку:
Затварање меса и сна
Тражио сам нешто друго.

Ружа
Нисам тражио ружу:
Непокретно преко неба
Тражио сам нешто друго!

Фигуративно значење ове песме је установљено јер постоји персонификација (приписивање особина човека неком предмету) руже. Поред тога, постоји скривено значење: оно што ружа тражи је спокој, мир и удобност.

1. Фрагмент „Алегорије краткоће људских ствари“, Луиса де Гонгоре

Учи, цвеће, у мени
Шта иде од јуче до данас,
да сам се јуче чудио,
а ја још нисам моја сенка,

Јуче ми је зора дала колевку,
ковчег ми ноћ дала;
без светлости бих умро, ако не
месец ће ми га позајмити.
Па, нико од вас
престани овако да се завршаваш,
учи, цвеће, у мени
Шта иде од јуче до данас,
да сам се јуче чудио,
а ја још нисам сенка моја.

Слатка утеха каранфил
то је у мојим младим годинама,
Па ко ми је дао један дан
два су му управо дали,
ефемер воћњака,
ја љубичаста, он гримизна,
учи, цвеће, у мени
Шта иде од јуче до данас,
да сам се јуче чудио,
а ја још нисам сенка моја.

Цвет је јасмин, да леп
није један од најживљих,
траје још неколико сати
Које зраке има од звезде?
ако ћилибар цвета, је ли она
цвет који држи у себи.
Учи, цвеће, у мени
Шта иде од јуче до данас,
да сам се јуче чудио,
а ја још нисам сенка моја.

Преносно значење ове песме створено је са а алегорија, јер су цвеће именоване и окарактерисане тако да се односе на кратко време трајања људског живота.

1. Фрагмент „Оде радости“, Пабла Неруде

Јои
зелени лист
пасти на прозор,
мала слова
јасноћа
новорођенче,
звучни слон,
блиставо
валута,
понекад
оштар рафал,
али
радије
трајни хлеб,
нада испуњена,
дужност развила.

(…)

Као земља
су
неопходно.

Као ватра
подршка
домаћинства.

Као хлеб
ти си чист.

Као вода реке
звучни сте.

Као пчела
делиш мед летећи.

Фигуративно значење ове песме утврђује се употребом метафора (на пример, „радост / зелени лист / пада са прозора ”) и поређења (на пример, „Као / вода из реке / ти си звук.“).

1. "В", од Хосеа Мартија

Ако видиш планину од пене
То је мој стих који видите:
Мој стих је планина, и јесте
Лепеза од перја.

Мој стих је као бодеж
То цвета кроз песницу:
Мој стих је фонтана
То даје коралну воду.

Мој стих је светлозелен
И ватреног кармина:
Мој стих је рањен јелен
То тражи у склоништу.

Мој стих радује храбре:
Мој стих, кратак и искрен,
То је од снаге челика
Са којом је мач срастао.

Фигуративно значење ове песме успостављају се реторичким фигурама, попут слике и метафоре, којима аутор описује своју поезију. На пример, у стиховима „Мој стих је као бодеж / То чини цвет из шаке:“ наводи се јер поезијом можете напасти или се борити против идеје, али можете произвести и нешто што јесте Лепа.

1. „Ел арте“, Хулијан дел Касал

Кад живот, као огроман сноп,
оптерећује уморни дух
и пред последњим Богом плови спаљени
последње зрно мирисног тамјана;
када кушамо, са великом жељом,
од свега горког затрованог воћа
и досада, са маскираним лицем,
сретне нас на дугом путу;
велика, усамљена и чиста душа
та ситна стварност презире,
налази у уметности игнорисане изреке,
као алкион, у хладној мрачној ноћи,
Тражи азил у стени обраслом маховином
што плаво море плави сребрним таласима.

Фигуративно значење ове песме постигнуто је употребом метафора и поређења, који се односе на контраст између стварности (као што су досада и очај) и уметности (као уточишта).

1. „Ел цанто ерранте“, Рубена Дарија

Певачица иде по целом свету
насмејан или задубљен.

Певач иде на земљу
у белом миру или у црвеном рату.

На леђима слона
кроз огромну запањујућу Индију.

У паланку и финој свили
за срце Кине;

аутомобилом у Лутецији;
у црној гондоли у Венецији;

преко пампа и равница
код америчких ждребади;

низ реку иде у кануу,
или се види на прамцу

пароброда над огромним морем,
или у спаваћим колима.

Дромедар пустиње,
брод жив, води вас у луку.

На брзим саоницама се пење
у белини степе.

Или у кристалној тишини
који воли северну светлост.

Певач шета ливадама,
између усева и стоке.

И уђите у свој Лондон возом,
а магарац у свој Јерусалим.

Са куририма и са лошим,
певач иде за хуманошћу.

У песми лети, са својим крилима:
Хармонија и Вечност.

Ова песма се мора тумачити у пренесеном смислу, јер није да певач, односно песник путује кроз сва та места, али је једини који може да упозна и опише прави свет, свет света уметност.

1. „Неписмени“, Октавија Паза

Подигао сам лице ка небу
огроман камен излизаних слова:
звезде ми ништа нису откриле.

Преносно значење ове песме утврђује се описом неба („огромни камен са излизаним словима:“), који се односи на нешто што се не може прочитати или на нешто што ништа не саопштава. Зато би песничко сопство било неписмено, неспособно да чита знаке небеске.

1. „У кратком року живота“, Франсиско де Кеведо

Као моје руке клизиш!
О, како клизиш, моје године!
Какве неме кораке доносиш, о хладна смрти,
Па тихом ногом све изједначаваш!

Жестока од земље слаба зидна вага,
у кога се узда бујна младост;
више већ моје срце последњег дана
присуствују лету, не гледајући у крила.

О смртно стање! О тешка срећа!
Да не могу да желим да живим сутра
без пензије да ми обезбеди смрт!

Сваки тренутак људског живота
То је нова егзекуција, којом ме опомиње
како је крхко, како јадно, како сујетно.

У овој песми фигуративни смисао се успоставља употребом различитих реторичких фигура, као нпр. метафора, персонификација и антитеза, које омогућавају нову асоцијацију између концепти. Ова композиција се односи на то колико мало трају живот и младост.

1. „Ун патио“, Хорхе Луис Борхес

Са поподневним
две или три боје дворишта биле су уморне.
Вечерас, месец, јасан круг,
не доминира својим простором.
Патио, каналисано небо.
Двориште је пропадање
кроз које се небо у кућу улива.
Серена,
Вечност чека на раскршћу звезда.
Пријатно је живети у мрачном пријатељству
од ходника, лозе и цистерне.

Фигуративно значење ове песме успоставља се углавном употребом персонификације. На пример: „две-три боје дворишта су уморне“ и „вечност чека на раскршћу звезда“. Тхе Карактеризацију која се прави од предмета или апстрактних појмова треба схватити као рефлексију о времену и простор.

Може вам послужити: