Пример аниона и катиона

У општој хемији познато је да је материја подржана везама између атома, које могу створити мрежу атома, у случају чистих метала и неметала, или такође молекула, који се акумулирају, дају конзистенцију супстанце. У случају стварања молекула постоји јонска веза која се састоји у томе, једна од атоми су одговорни за одустајање од једног или више електрона из његове последње љуске, а други атом обавља рад прими их.

електрони имају негативни царге, сходно томе рецептор добија негативан набој. Атом који врши испоруку добија позитиван набој када се реши тих електрона. Овај феномен јонске везе се јавља у углавном неорганским супстанцама и у различитим фреквенцијама између органских реакција.

Честица коју чине атом (и) са негативним набојем назива се Анион.

А честица која се састоји од атома (а) са позитивним наелектрисањем назива се Катион.

Наелектрисане честице се генерално називају јони.

Аниони и катиони се јављају у једињењима као што су бинарне соли, као што је натријум хлорид (НаЦл). Узимајући овај пример, објасниће се важан детаљ. Када пишете једињење, увек почињете са елементом са позитивним набојем. И оно што га прати на крају биће негативно наелектрисани део. Стога је познато да је натријум (На) елемент који носи позитивно наелектрисање, а хлор (Цл) негативно наелектрисано.

Друго важно питање је знати колико позитивног или негативног наелектрисања носи сваки атом. Као пример узећемо још једну бинарну сол, а то је калцијум хлорид (ЦаЦл₂). При писању молекула соли, број који дефинише наелектрисање атома калцијума укршта се са бројем набоја хлора.

Према периодном систему, калцијум има +2, а хлор -1. Прецртано, број 2 биће стављен на хлор, а 1 на калцијум. ЦаЦл остаје₂.

Ова формула ЦаЦл₂ Такође се може разумети и овако: С обзиром да је хлор способан да прими 1 електрон, потребна су 2 атома хлора да би се ухватила 2 електрона последњег слоја калцијума.

Поред бинарних соли, ањони и катиони се налазе у хидрацидима, као што је хлороводонична киселина (ХЦл), и у оксијакиселинама, попут сумпорне киселине (Х₂СВ₄), у оксисалама, као што је натријум сулфат (На₂СВ₄).

У хлороводоничној киселини, катион је водоник са +1 наелектрисањем: Х.⁺¹, а Анион је хлор, са наелектрисањем -1: Цл^-1.

У сумпорној киселини, катион је водоник, са наелектрисањем +1: Х⁺¹, а Анион је сулфат, са наелектрисањем -2: СО₄^-2.

У натријум сулфату, катион је натријум са +1 наелектрисањем: На⁺¹, а Анион је сулфат, са наелектрисањем -2: СО₄^-2.

У претходним примерима је примећено да су бинарне соли и хидрациди комбинација само два различита елемента (један са позитивним набојем, а други са негативним наелектрисањем). А Окисалес и Окиацидос садрже као анион групу атома. Ова група атома назива се радикал.

Радикал у претходним случајевима укључује неколико атома Кисеоника са -2 наелектрисања и још један позитиван елемент који компензује само део тог негативног наелектрисања. Остатак негативног набоја надокнадио би катион, правилно.

Не постоје само негативни радикали, већ и позитивни, као што је амонијум катион (НХ₄⁺), у којем четврти водоник ствара вишак наелектрисања.

Дисоцијација у воденом раствору

Када јонско једињење уђе у растварач Вода као растворена супстанца, има тенденцију да нападне јонску везу раздвајајући растворену супстанцу у ањоне и катионе. Зависно од споја о коме је реч, говорећи о снази везе, то ће бити лакоћа и обиље те дисоцијације. Овај феномен се користи за спровођење електричне струје.

Електрохемијске ћелије

Електрохемијске ћелије су главни уређаји који користе јонска једињења у раствору за стварање и континуитет електричне енергије. Електрохемијске ћелије могу бити галванске или електролитске..

Галванска ћелија се састоји од посуде са два различита метала, уроњена у јонски раствор и међусобно одвојене порозном мембраном. Ови метали су повезани сланим мостом, у свом горњем делу, који израња.

Хемијска реакција која се јавља између јона раствора са катионима првог метала је спонтана. Аниони са својим вишком негативног наелектрисања доприносе електронима једном од метала. Овај метал ће се звати Аноде, за пријем Аниона. Будући да се супротни набоји међусобно привлаче, претпоставља се да анода има позитиван набој.

Електрони путују кроз метал, теку према сланом мосту, све док не дођу до другог метала, који протоком електрона добија негативан набој. Тако ће катиони раствора који га окружују узети те електроне да надокнаде свој набој. Овај други метал зваће се Катода.

Електролитска ћелија има разлику у томе што укључује извор електричне струје, јер реакција није спонтано у раствору и потребан је одређени замах да би се покренуо сталан проток електрона од аноде до Катода.

Примери аниона

Хлорид Цл^-

Јодид И^-

Сулфиде^-2

Нитрид Н.^-3

Хипохлорит ЦлО^-

Хлорит ЦлО₂^-

Хлорат ЦлО₃^-

Перхлорат ЦлО₄^-

Нитрит НЕ₂^-

Нитрат НЕ₃^-

Бисулфит или киселински сулфит ХСО₃^-

Сулфит СО₃^-2

Сулфат СО₄^-2

Перманганат МнО₄^-

ОХ хидроксид^-

Цр дихромат₂ИЛИ₇^-2

Хромат ЦрО₄^-2

Борате БО₃^-3

Оксалат Ц.₂ИЛИ₄^-2

ПО фосфат₄^-3

Примери катиона

Амонијум НХ₄⁺

Хидронијум Х.₃ИЛИ⁺

Натријум На⁺

Калијум К.⁺

Калцијум Ца⁺²

Магнезијум Мг⁺²

Бариум Ба⁺²

Алуминијум Ал⁺³

Цупроус Цу⁺¹

Цуприц Цу⁺²

Фероус Фе⁺²

Ферриц Фаитх⁺³

Плумбоус Пб⁺²

Олово Пб⁺⁴

Цадмиум Цд⁺²

Титанијум Ти⁺⁴

Галио Га⁺³

Литијум Ли⁺

Водоник Х.⁺

Берилиј Бе⁺²