Пример електронске конфигурације
Хемија / / July 04, 2021
Тхе електронска конфигурација је опис како су електрони организовани у атому. Првобитно га је предложио Ниелс Бохр 1923, који се ослањао на Боров атомски модел да би утврдио којим редоследом и количинама су електрони везани за своје орбитале.
До данас се Борова електронска конфигурација више не користи, јер не даје референцу на орбитале и енергије које су их идентификовале. Било је година касније да је расподела електрона у поднивоима и орбиталама атома дефинитивно утврђена. Електронском конфигурацијом почело је да управља Моеллер-ов дијаграм, што је следећа табела:
с |
стр |
д |
Ф |
|
к = 1 |
1с |
|||
л = 2 |
2с |
2 П. |
||
м = 3 |
3с |
3п |
3д |
|
н = 4 |
4с |
4п |
4д |
4ф |
о = 5 |
5с |
5 п |
5 д |
5ф |
п = 6 |
6с |
6п |
6д |
6ф |
к = 7 |
7с |
7п |
7д |
7ф |
Ознака електронске конфигурације ради дијагонално, одозго надоле и здесна налево (следе осенчене и беле ћелије). Писањем ове секвенце остаје:
1с, 2с, 2п, 3с, 3п, 4с, 3д, 4п, 5с, 4д, 5п, 6с, 4ф, 5д, 6п, 7с, 5ф, 6д, 7п, 6ф, 7д, 7ф
Ова серија се назива принципом конструкције или Ауфбауов принцип. Електрони атома биће распоређени међу свим члановима. Број електрона у атому познат је из атомског броја, представљеног словом З. На пример, атомски број водоника је 1, па има један електрон. Она за калцијум је 20, па има 20 електрона.
Да бисте написали електронску конфигурацију, пишете локација орбите и, као а натпис, број електрона шта је у тој орбити. У првом реду се локализација ставља у образац нл, односно главни квантни број „н“, праћен секундарним квантним бројем „л“, те орбитале. И као надзнак, број електрона тамо.
Сваки подниво, који се може представити словима с, п, д,Ф, има одређени број електрона који може да садржи:
- Тхе с може да прими 2 електрона.
- Тхе стр може да прими 6 електрона.
- Тхе д може да прими 10 електрона.
- Тхе Ф може да прими 14 електрона.
Примери електронске конфигурације
- Водоник (Х) (З = 1): 1с1
- Хелијум (Хе) (З = 2): 1с2
- Калцијум (Ца) (З = 20): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2
- Цезијум (Цс) (З = 55): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10, 5 стр6, 6с1
- Францијум (Фр) (З = 87): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10, 5 стр6, 6с2, 4ф14, 5 д10, 6п6, 7с1
- Гвожђе (Фе) (З = 26): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д6
- Осмијум (Ос) (З = 76): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10, 5 стр6, 6с2, 4ф14, 5 д6
- Жива (Хг) (З = 80): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10, 5 стр6, 6с2, 4ф14, 5 д10
- Кадмијум (Цд) (З = 48): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10
- Цинк (Зн) (З = 30): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10
- Силицијум (Си) (З = 14): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п2
- Бром (Бр) (З = 35): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п5
- Антимон (Сб) (З = 51): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10, 5 стр3
- Иридијум (Ир) (З = 77): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10, 5 стр6, 6с2, 4ф14, 5 д7
- Угљеник (Ц) (З = 6): 1с2, 2с2, 2 П.2
- Сумпор (С) (З = 16): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п4
- Ксенон (Ксе) (З = 54): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10, 5 стр6
- Олово (Пб) (З = 82): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д10, 4п6, 5с2, 4д10, 5 стр6, 6с2, 4ф14, 5 д10, 6п2
- Аргон (Ар) (З = 18): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6
- Кобалт (Цо) (З = 27): 1с2, 2с2, 2 П.6, 3с2, 3п6, 4с2, 3д7